Zabrana „Obraza” podelila stručnjake

Odluka Ustavnog suda Srbije da zabrani rad organizacije „Obraz”, predstavlja veliki pomak i doprinos izgradnji tolerantnog i ravnopravnog društva, kao i borbi protiv diskriminacije, nasilja, govora mržnje i svih oblika ekstremizma, fizičkog i verbalnog ugrožavanja manjinskih grupa, kaže Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Veruje se da će takva odluka biti podsticaj za sprovođenje sistemske borbe nadležnih organa na suzbijanju ekstremizma, nasilja i zaštiti ljudskih prava, posebno pripadnika i pripadnica manjinskih grupa.

– Istovremeno, smatram da je neophodno i preventivno delovati, pre svega kroz obrazovanje mladih generacija, koje treba da usvoje vrednosti mira, nenasilja, tolerancije i prihvatanja i uvažavanja razlika koje među ljudima postoje, kao uslova za miran suživot i napredak društva. Ako u tome kao društvo budemo istrajali, onda ovakve zabrane neće ni biti potrebne – kaže Nevena Perušić.

–Ne slažem se sa onim što vi govorite, ali ću uvek braniti vaše pravo da izrazite svoje mišljenje – citirajući Voltera dr Jovan Ćirić, direktor Instituta za uporedno pravo u Beogradu, prokomentarisao je odluku Ustavnog suda Srbije o zabrani rada „Obraza”.

– Da sam na mestu pripadnika Udruženja građana „Otačastveni pokret Obraz”, ja bih sada osnovao udruženje građana „Materinski pokret Lice”. Hoću reći da se zabranom ne rešava ništa, ali je Ustavni sud očigledno podlegao politikantstvu – kaže dr Ćirić.

On podseća da je Robespjer završio na giljotini kao neprijatelj slobode samo nekoliko dana posle izjave da „nema slobode za neprijatelje slobode”.

– Rešenje protiv ekstremizma je upravo u omogućavanju slobode. Potpunu slobodu imamo onda kada svako ima pravo da kaže šta misli. Moramo se naučiti da budemo tolerantni prema onima sa kojima se ne slažemo – kaže dr Jovan Ćirić.

Dr Milan Škulić, predsednik Udruženja pravnika Srbije i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu takođe kaže da zabrana udruženja „Obraz” sama po sebi ne može da reši problem ekstremizma.

– Takve zabrane se obično pokazuju kao kontraproduktivne. Ukoliko neko od članova tog udruženja građana učini krivično delo, onda je reč o individualnoj odgovornosti i treba ga krivično goniti – kaže dr Škulić.

Isto kao i dr Ćirić, profesor smatra da će se zabranjena organizacija lako ponovo organizovati pod drugim imenom.

– Zabrana rada takve organizacije u demokratskom društvu nije baš najsimpatičnije rešenje. Moraju se naći drugi načini za rešavanje problema ekstremizma – kaže dr Milan Škulić.

Iz obrazloženja Ustavnog suda Srbije vidi se da je odluka o zabrani „Obraza” doneta „pod teretom” nedavne prošlosti. Jer, kaže se, „Srbija je prošla kroz veoma težak istorijski period opterećen ratovima podstaknutim nacionalnom i verskom suprotstavljenošću naroda u regionu”. Iz toga se može izvući zaključak da i najviše državne institucije i dalje imaju neku vrstu „garda” prema svakoj vrsti ispoljavanja netrpeljivosti i govora mržnje.

Međutim, da se delovanje ekstremističkih organizacija ne može sprečiti sudskom zabranom, svesne su i sudije Ustavnog suda Srbije. Kada je, pre godinu dana, u ovom sudu doneta odluka o zabrani organizacije „Nacionalni stroj”, predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević je na sednici suda rekao: „Posegnuti za zabranom Ustavnog suda, a ne preduzimati nikakve druge mere, koje su u nadležnosti drugih državnih organa, i te kako je opasno za svako demokratsko društvo”.