Увоз робе из Кине преполовљен

Кинеска роба није више тако јефтина и све мање је има на тржишту Србије, бар оне која се званично царини на границама и директно стиже са Истока.

Према подацима Управе царине са испостава у Београду, Новом Саду и Нишу (где се царини роба која стиже из Кине) постоји тренд драстичног пада увоза – практично је преполовљен ако се посматра период првих пет месеци ове и прошле године.

– На царинарници у Београду у 2012. години у односу 2011. дошло је до пада увоза за 50 одсто. И у Новом Саду је слична ситуација. На основу података о увозу кинеске робе може се приметити тренд опадања обима посла од 2010. до 2012. године – како по месецима тако и по укупном броју истоварених пошиљки за исти период. Обим посла за 2012. у односу на 2011. годину, за период од првих пет месеци смањен је за 40 одсто, односно за 50 ако упоређујемо са истим временским интервалом у 2010. години – истичу у Управи царине. Једино се у Нишу, наводе, може приметити блажи раст увоза али то су иначе релативно мале количине робе. Сам географски положај, кажу, утиче да се преко царина у овом граду више обрађује роба која се увози из Турске него из Кине.

Стандард грађана Србије очигледно више не може да подмири ни јефтине неквалитетне ствари са Истока. Ето првог и основног разлога да Кинези направе преокрет и потраже нова тржишта. Још средином прошле године медији су наговештавали одлазак дела Кинеза који послују у Србији, а у том периоду и цене су почеле да иду нагоре.

У Унији послодаваца истичу да су овакве прилике негде и могле да се предвиде, пре свега због пада куповне моћи грађана.

– Осим тога много је робе нагомилано на лагерима. Већина произвођача из Србије спремна је да је да и на три, четири месеца одложено како би је распродали. Уочава се да је промет у кинеским продавницама опао. Интересантно је да су они 2009. године, у првој години од проглашења кризе, бележили раст јер су купци куповали код њих због ниских цена. Али сада се пад осећа код свих, па и код Кинеза – кажу у Унији послодаваца.

Према подацима којима располажу, кинеска роба у Србији јесте поскупела. Некада је разлика између цена кинеске и друге робе исте врсте, која се налазила на тржишту, била 40 до 60 одсто, док је сада у најбољем случају јефтинија за 20 до 30 процената. Њихова индустрија се све више оријентише на извоз на богатија тржишта.

– Кинеска роба је данас скупља из више разлога. Поскупео је транспорт, а и држава је на граничним прелазима пооштрила контролу. Њихов принцип рада је другачији, сви раде за неколико крупних увозника на проценат. Ако нису задовољни, иду даље у потрази за већом зарадом – истичу у Унији.

И на глобалном нивоу догађају се промене. Према писању страних медија, Кина најављује заокрет и полако се преоријентише на нове и скупље технологије, што је доказала и на овогодишњем индустријском сајму у Хановеру. Недавна анкета Европске трговинске коморе у Пекингу показала је да би чак петина европских компанија затворила своју производњу у Кини јер је пословање све скупље и оптерећено таксама и административним препрекама. Осим тога, преноси „Дојче веле”, ни тамошња радна снага више није тако јефтина као раније. Прошле године плате у Кини порасле су за око 20 одсто.

У индустрији производње играчака и текстилној, која опслужује читав свет, приметан је недостатак радне снаге, али и све веће зараде. Стручњаци објашњавају да је разлог недостатка радника ригорозна контрола рађања. Како се наводи, од 1984. године главну радну популацију чине људи рођени после 1980. године, а њихов број посебно у индустрији за извоз више није довољан. Због тога произвођачи погоне све чешће селе у Вијетнам, Камбоџу или Бангладеш.

На етикетама гардеробе и обуће која долази из земаља Европске уније све чешће се може видети да је произведена управо на овим, новим и по индустрију јефтинијим тржиштима. Многе државе у оваквим, новим околностима виде шансу за домаће произвођаче. У Америци је прошле године објављен извештај под називом „Мејд ин Америка аген”, где се наводи да се америчка индустрија за домаће тржиште све више окреће производњи у Северној Америци. Чак се и прогнозира да ће 2015. године кинеска производња, већине робе, бити само десетак процената јефтинија него она која се производи у САД-у.