У знаку чудноватог мира

Љубовија – Цвркут жутокљуних птица косова који је допирао из оближњег шумарка и жубор соколске реке, у рано фебруарско јутро обасјано сунцем дочекали су ме у Соко-граду код Љубовије, у којем је новосаграђен веома леп манастир Светог Николаја Српског.
Соко-град су подигли Римљани, а за време Турака био је неосвојиво војно утврђење. Највише је служио римским караванима који су односили оловну руду из Азбуковице за одмор од дугог пута. Иначе, после пада деспотовине Соко је прешао у турске руке. Тада је преуређен па је постао јако турско утврђење и седиште тадашње соколске нахије.

У току аустроугарских ратова око Сокола су вођене крваве борбе у којима је доста војника обеју зараћених страна изгубило живот. Соко-град одолевао је нападима и најславнијих војсковођа, па су га Турци, због тога, назвали Лепотица султанова. У току аустроугарских ратова опсађивали су га и устаници. Са Рожња га је јаком артиљеријском ватром тукао чувени Лаудон, затим Карађорђе, а са врха Закутња и Милош Обреновић. Међутим, ником није пошло за руком да га освоји. Увек је одолевао сваком нападу.

Поред самог утврђења града Сокола била су турска села Вучје, Пећ, Постење и Петриц. Кнез Милош упутио је позив становницима ових села насељеним Турцима да се од лета 1834. године иселе у Босну. Турци не хтедоше послушати. Кнез Милош нареди Томи Вучићу да их са војском присили на исељење.

У јесен 1834. године Тома Вучић са 70 коњаника и седам хиљада људи из Ваљевског, Ужичког и Подрињског округа дође у Подриње, опколи турска села, присили их да се иселе у Босну. Турски гарнизон војске и даље је остао у Соколу.

Соко-град је 1862. године добио мирним путем од султана кнез Михаило и разорио га. Од лепог града који се поносито уздизао на стени, испод кога је хучала соколска река, остале су само стравичне рушевине, које и данас, у планинској дивљини, живо илуструју његову војну моћ.

Леп град, у азбуковачком крају чудно је престао да постоји. Остале су само рушевине које и даље пркосе времену које не може да их уништи.

Међутим, Соко-град поново оживљава, и однедавно прочуо се надалеко и по лепом манастиру Светог Николаја Српског, који је, у подножју стене високе 600 метара на којој је турска тврђава, а саградила га је шабачко-ваљевска епархија. Манастир у Соко-граду један је од богомоља који је најпосећенији у Србији, у који долазе на ходочашће не само верници него и пословни људи. У манастир долазе и странци који желе да се боље упознају са нашим људима и њиховим обичајима, па и са манастирским благом Азбуковице.

Стижу и монаси са свих континената. Соко-град постаје све значајнији духовни центар. Овде долазе верници али и љубитељи историје из свих делова некадашње Југославије. Прошле године манастир Светог Николаја посетило је више од 180.000 људи.

– Жеља ми је била да изградим манастир у Соко-граду који ће послужити као центар свим људима добре воље, жељним духовне хране и просвећења. Зато је поред манастира саграђен леп дом посвећен Светом Николају Српском, у којем је велика сала, богата библиотека, кухиња трпезарија, сала за састанке, паркинг за аутобусе и аутомобиле. Саграђени су терени за мале спортове, и два отворена базена за купање. Направљене су комфорне собе за монахиње и педесетак спаваоница у којима може да се смести и више од 200 гостију. Ових дана у току су радови на изградњи миниелектране на соколској реци, која ће производити струју за потребе манастира, а увелико се одвијају и радови на проширењу пута у дужини од три километра који води од села Грачанице до манастира. Манастир краси и велики позлаћен часни крст који се налази на високој стени – каже епископ шабачко-ваљевски господин Лаврентије.

У манастиру Светог Николаја Српског одржавају се бројни скупови, конгреси и семинари здравствених, просветних и других радника. Манастир је био домаћин скупа Балканске православне омладине. Овде се редовно одржавају семинари вероучитеља, и традиционална "Моба" која окупља младиће и девојке из земље и дијаспоре.

Манастир Светог Николаја зрачи чудноватим миром, због тога је и постао оаза бројних туриста, из наше земље и иностранства, којих је овде из дана у дан и лети и зими све више.