U znaku čudnovatog mira

Ljubovija – Cvrkut žutokljunih ptica kosova koji je dopirao iz obližnjeg šumarka i žubor sokolske reke, u rano februarsko jutro obasjano suncem dočekali su me u Soko-gradu kod Ljubovije, u kojem je novosagrađen veoma lep manastir Svetog Nikolaja Srpskog.
Soko-grad su podigli Rimljani, a za vreme Turaka bio je neosvojivo vojno utvrđenje. Najviše je služio rimskim karavanima koji su odnosili olovnu rudu iz Azbukovice za odmor od dugog puta. Inače, posle pada despotovine Soko je prešao u turske ruke. Tada je preuređen pa je postao jako tursko utvrđenje i sedište tadašnje sokolske nahije.

U toku austrougarskih ratova oko Sokola su vođene krvave borbe u kojima je dosta vojnika obeju zaraćenih strana izgubilo život. Soko-grad odolevao je napadima i najslavnijih vojskovođa, pa su ga Turci, zbog toga, nazvali Lepotica sultanova. U toku austrougarskih ratova opsađivali su ga i ustanici. Sa Rožnja ga je jakom artiljerijskom vatrom tukao čuveni Laudon, zatim Karađorđe, a sa vrha Zakutnja i Miloš Obrenović. Međutim, nikom nije pošlo za rukom da ga osvoji. Uvek je odolevao svakom napadu.

Pored samog utvrđenja grada Sokola bila su turska sela Vučje, Peć, Postenje i Petric. Knez Miloš uputio je poziv stanovnicima ovih sela naseljenim Turcima da se od leta 1834. godine isele u Bosnu. Turci ne htedoše poslušati. Knez Miloš naredi Tomi Vučiću da ih sa vojskom prisili na iseljenje.

U jesen 1834. godine Toma Vučić sa 70 konjanika i sedam hiljada ljudi iz Valjevskog, Užičkog i Podrinjskog okruga dođe u Podrinje, opkoli turska sela, prisili ih da se isele u Bosnu. Turski garnizon vojske i dalje je ostao u Sokolu.

Soko-grad je 1862. godine dobio mirnim putem od sultana knez Mihailo i razorio ga. Od lepog grada koji se ponosito uzdizao na steni, ispod koga je hučala sokolska reka, ostale su samo stravične ruševine, koje i danas, u planinskoj divljini, živo ilustruju njegovu vojnu moć.

Lep grad, u azbukovačkom kraju čudno je prestao da postoji. Ostale su samo ruševine koje i dalje prkose vremenu koje ne može da ih uništi.

Međutim, Soko-grad ponovo oživljava, i odnedavno pročuo se nadaleko i po lepom manastiru Svetog Nikolaja Srpskog, koji je, u podnožju stene visoke 600 metara na kojoj je turska tvrđava, a sagradila ga je šabačko-valjevska eparhija. Manastir u Soko-gradu jedan je od bogomolja koji je najposećeniji u Srbiji, u koji dolaze na hodočašće ne samo vernici nego i poslovni ljudi. U manastir dolaze i stranci koji žele da se bolje upoznaju sa našim ljudima i njihovim običajima, pa i sa manastirskim blagom Azbukovice.

Stižu i monasi sa svih kontinenata. Soko-grad postaje sve značajniji duhovni centar. Ovde dolaze vernici ali i ljubitelji istorije iz svih delova nekadašnje Jugoslavije. Prošle godine manastir Svetog Nikolaja posetilo je više od 180.000 ljudi.

– Želja mi je bila da izgradim manastir u Soko-gradu koji će poslužiti kao centar svim ljudima dobre volje, željnim duhovne hrane i prosvećenja. Zato je pored manastira sagrađen lep dom posvećen Svetom Nikolaju Srpskom, u kojem je velika sala, bogata biblioteka, kuhinja trpezarija, sala za sastanke, parking za autobuse i automobile. Sagrađeni su tereni za male sportove, i dva otvorena bazena za kupanje. Napravljene su komforne sobe za monahinje i pedesetak spavaonica u kojima može da se smesti i više od 200 gostiju. Ovih dana u toku su radovi na izgradnji minielektrane na sokolskoj reci, koja će proizvoditi struju za potrebe manastira, a uveliko se odvijaju i radovi na proširenju puta u dužini od tri kilometra koji vodi od sela Gračanice do manastira. Manastir krasi i veliki pozlaćen časni krst koji se nalazi na visokoj steni – kaže episkop šabačko-valjevski gospodin Lavrentije.

U manastiru Svetog Nikolaja Srpskog održavaju se brojni skupovi, kongresi i seminari zdravstvenih, prosvetnih i drugih radnika. Manastir je bio domaćin skupa Balkanske pravoslavne omladine. Ovde se redovno održavaju seminari veroučitelja, i tradicionalna "Moba" koja okuplja mladiće i devojke iz zemlje i dijaspore.

Manastir Svetog Nikolaja zrači čudnovatim mirom, zbog toga je i postao oaza brojnih turista, iz naše zemlje i inostranstva, kojih je ovde iz dana u dan i leti i zimi sve više.