Данас почео Велики пост
Као припрема за прославу празника над празницима – Васкрса који се ове године слави 8. априла, за православне вернике данас почиње велики пост. Часни пост који са Страсном седмицом траје 48 дана време је самоиспитивања, припрема за покајање и причешће. "Велики пост је заиста школа покајања коју сваке године мора да похађа сваки хришћанин, да би продубио своју веру, да би проценио и, ако је могуће, изменио свој живот. То је дивно поклоничко путовање на сам извор православне вере. Кад човек крене на пут мора да зна куда иде. Тако је и с великим постом. Пре свега, пост је духовно путовање, а крајњи циљ му је Васкрс", пише познати теолог Александар Шмеман.
Пост је установљен још у Старом завету. Поједини црквени писци као што су Тертулијан, Епифаније и Августин оставили су записе да су апостоли установили пост од 40 дана у складу с примерима Мојсија и самог Исуса Христа, који је после крштења на Јордану постио у пустињи 40 дана.
За време поста верници се уздржавају од конзумирања меса, млека и јаја. Онима који су здрави препоручује да се од понедељка до петка посте тако што ће спремати јела само на води, а у суботу и недељу може и на уљу. У овом посту риба се једе само на празнике – Цвети (1. април) и Благовести (7. април). Наравно, Црква има разумевања и за оне који из одређених разлога морају да узимају одређену храну – за болеснике, труднице, децу и људе који обављају тешке физичке послове. Али Српска православна црква апелује на вернике да сами себе не разрешавају од поста, већ да за то траже благослов свештеника.
У току часног поста разликују се богослужења у односу на остали део године. Током прва четири дана на повечерју се чита Велики покајни канон светог Андреја Критског. Овај канон се поново чита у току пете недеље поста у част велике покајнице свете Марије Египћанке. У недељне дане служи се Литургија светог Василија Великог, а средом и петком и у четвртак пете седмице поста служи се Литургија пређеосвећених дарова.
Прва недеља поста зове се недеља православља и слави се успостављање поштовање икона под византијском царицом Теодором. Тог дана се у црквама утврђује вера и анатемишу јереси. Друга недеља поста се зове Пачиста, а трећа Крстопоклона и тог дана се обавља поклоњење часном и животворном крсту који се износи на средину храма да би вернике укрепио у данима жалости и подсетио на бесконачну љубав Спаситеља. Четврта недеља поста се зове Средопосна, пета Глувна. Петак шесте недеље уочи празника Цвети – Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим преставља окончање свете Четрдесетнице. Тога дана црква моли Господа да нас удостоји да видимо седмицу страдања.
Свети Василије Велики упозорава да велики пост не значи само уздржавање од масне хране, већ да је сврха уклањање од зла и чињење добрих дела: "Ти меса не једеш, али ћеш брата сатрти. Уздржаваш се од вина, али се не уздржаваш од увреда. Дочекаћеш вече да би храну окусио, али дан губиш осуђујући. Тешко онима чије пијанство није од вина."
М. ПешићПодели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
