Осам кревета за више хиљада болесника

Пацијенти оболели од рака штитне жлезде којима је неопходна терапија радиоактивним јодом, не могу да се лече у Београду, јер у главном граду не постоје услови за то. Због тога су принуђени да месецима чекају да се ослободи неки од осам болничких кревета у унутрашњости Србије, где се, у такозваним оловним собама лече оболели који примају поменути лек.

Лекари који се баве лечењем штитне жлезде, већ готово две деценије апелују да Београд добије специјалан простор у којем може да се примењује терапија радиоактивним јодом – која је неопходна у лечењу карцинома ове жлезде, јер је велики број пацијената принуђен да чека да се ослободи неки од свега осам постојећих болничких кревета у другим градовима. Тренутно по две постеље намењене овој групи пацијената имају болнице у Сремској Каменици, Крагујевцу, Ћуприји и Златибору, док само у загребачкој клиници „Ребро” има 24 болничка кревета за ове болесник.

За терапију поменутих пацијената неопходно је формирање „оловне собе”, јер се у њима болесницима најпре даје одређена доза капсула радиоактивног јода после чијег испијања морају да буду неко време изоловани. После неколико дана лежења, колико је потребно да радиоактивност спадне на дозвољени ниво, они се пуштају на кућно лечење. Радиоактивни јод постиже свој терапијски ефекат у наредних три до шест месеци и практично спречава даљу могућност ширења болести.

Како сазнајемо, још пре две године у Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије, почела је изградња „оловне собе”, али се тај посао још није завршио.

Како истиче професор др Светозар Дамјановић, директор ове клинике, овде су урађени груби грађевински радови, а за завршетак инвестиције је потребно око 10 милиона динара.

– Ова терапија је потребна не само оболелима од карцинома штитне жлезде већ и онима који имају неуроендокринолошке туморе, а тих пацијента у Србији има око 2.500. Ти људи имају велики проблем око лечења, примене лекова и такозване ПРРТ терапије. Било би добро ако бисмо завршили тај простор, јер већ имамо ту Центар за неуроендокринолошке карциноме – каже др Дамјановић.

Професордр Радан Џодић, из Института за онкологију и радиологију Србије, каже да је „оловну собу” исправније назвати Терапијски блок за примену радиојодне или радионуклеидне терапије код најчешће форме рака штитне жлезде, који се после ваљане хирургије, која је најважнији и некад једини вид лечења, примењује.

–   Терапија се примењује код оних болесника који имају повећан ризик од поновне појаве болести, а и код оних који већ имају метастазе на лимфним чворовима врата, скелету или плућима, најчешће, мада ни метастазе на другим органима или ткивима нису немогуће. Ова терапија значајно продужава преживљавање код оних који имају метастазе које везују јод – истакао је др Џодић.

Наш саговорник истиче да се у Београду највише и најбоље оперише рак штитне жлезде и да се највећи број операција уради у Институту за ендокрину хирургију, Институту за онкологију и радиологију Србије, ВМА, КБЦ „Др Драгиша Мишовић” и другим клиникама, аброј новооперисаних са раком штитне жлезде на годишњемнивоу премашује три стотине само у престоници.

– Није нормално да Београд са највећим бројем центара нема ниједну постељу за примену терапије јодом 131, која је потребна најмање половини новооперисаних. У нашем институту је 1957. урађена прва терапија поменутим јодом са две постеље и то је била и прва те врсте у бившој Југославији. Укинута је 1994. и до данас нијенаправљен ниједан терапијски блок у Београду. Сва ангажовања угледних специјалиста нуклеарне медицине, ендокринолога и мене лично, до сада нису уродила плодом. Срамота је за земљу Србију да таква терапија не постоји у престоници, макар две постеље.Једно време је самоу Сремској Каменици било две постеље у Србији и не знам како су успевали да збрину све болеснике. Чекало се више од годину дана на терапију. Сада је ситуација боља, али недовољно добра – додао је др Џодић.

Терапија изгледа тако што се радиоактивни јод везује за ћелије штитне жлезде, зрачењем их уништава и спречава њихову функцију и даљи раст.Део радиоактивног јода, који се није везао за ћелије штитне жлезде, излучује се из организма и то највише у току прва два дана, преко мокраће, столице, пљувачке и зноја.

----------------------------------------------

Терапијски блок жели и КЦ „Ниш”

Терапијски блок за лечење ове групе пацијената потребан је и у Клиничком центру у Нишу, каже доц.дрМаринаВлајковић, из Центразануклеарнумедицинуове установе и председницаУдружењануклеарнемедицинеСрбије, јер су принуђени да годишње око 50 пацијената шаљу у друге установе на терапију.

– Раније су нам говорили да не можемо да добијемо собу, јер нема простора, а сада се он нашао – али има опструкција. Пацијенте, да бисмо их послали у други град, морамо добро да припремимо, да им дамо одређену терапију због које се они осећају поспано. Да би терапија била оптимална, мора да се уради у року од месец дана. Што се дуже чека, долази до бујања малигних ћелија, које се размножавају. А дешава се да друге болнице имају већ своје пацијенте, па се одуговлачи са терапијом. Имам десетак пацијената који желе да организују штрајк због тога – нагласила је др Влајковић.

----------------------------------------------

Министарство здравља: немамо захтев

У Министарству здравља кажу да нису имали захтев за помоћ око отварања „оловне собе”. Они истичу да је директор сваке здравствене установе одговоран за опрему, простор и кадар у болници, као и да је неопходно да се он обрати овој институцији за одобравање финансијских средстава за одређену инвестицију.