Требињци против Кустурице

Од нашег дописника

Сарајево – Намера режисера Емира Кустурице да узме камен из два преостала зида давно срушене старе карауле у Требињу, коју је пре више од сто година изградила Аустроугарска, и угради га у зидове будућег „Каменграда” у Вишеграду изазвала је жесток отпор веће групе Требињаца. Медији преносе да се незадовољни грађани Требиња окупљају на мирним протестима и да су блокирали стари пут ка тврђави како би спречили одвожење камена.

У позиву упућеном грађанима Требиња организатори протеста поручују да не треба дозволити да се од историјског града прави неки нови „Каменград” као у Вишеграду.

Начелник општине Требиње Доброслав Ћук, којег смо затекли на локацији на коју су, према писању медија, већ стигли багери из Вишеграда изјавио је за „Политику” да се у Требињу догађају заправо „предизборне игре” појединаца из опозиције који су покушали злоупотребити и исполитизовати ову ситуацију, те показати како су они „поносни” на херцеговачки камен.

„Не може се и неће ништа догодити што не одговара закону и интересима грађана Требиња”, каже Ћук, наглашавајући да је рушење остатака старе карауле заустављено и да ниједан камен није одвезен у Вишеград.

Начелник Требиња не спори тврдње да Кустурица није добио званичну дозволу да сруши два преостала зида, али нико није, како каже, имао „незаконит и насилнички” приступ.

„Ми сада проверавамо да ли се тај остатак карауле налази на листи заштићених споменика културе у заводу у Бањалуци и кад добијемо званично тумачење онда ћемо комплетан случај завршавати кроз скупштинску процедуру”, поручује он.

У разговору за „Политику” Емир Кустурица напомиње да је реакцију групе Требињаца, која је побудила велику медијску пажњу, доживео као испад и да му је јако жао што је дошло до ове ситуације.

„Од те карауле остала су још два зида, односно зид и по. Желели смо узети тај камен због отварања Андрићевог споменика, као што су, уосталом, и они некоћ из тог истог камена правили Дучићев споменик”, објашњава Кустурица.

Он такође признаје да је протоколарно „прескочена” одлука скупштине и објашњава зашто.

„Пошли смо од претпоставке да Требињци знају да и њихов останак зависи о томе хоће ли наши великани имати довољно простора у нашем животу”, апострофира он и додаје да је био убеђен да се „управо због тога” неће љутити.

Изражавајући жаљење што поједини Требињци нису разумели његову жељу и намеру Кустурица понавља да је веровао да је боље да један патинирани камен буде уграђен у нешто „величанствено” што се гради а не да стоји и пропада.

„Нажалост, Требињци су овог пута између камена који је могао да краси Андрићев град и пропадања изабрали пропадање”, закључује Кустурица и додаје „осим ако то није нека већа политика”.