Бриселске поруке будућој влади

Насупрот прошлонедељним најавама да ће Савет министара Европске уније одлучити да настави преговоре о придруживању Србије уколико буде формирана демократска влада, и без Ратка Младића у Хагу, после састанка шефова дипломатије ЕУ, одржаног у минули понедељак,  уследио је, за уши овдашње шире јавности, не баш сасвим одређен став "двадесетседморице". Из најмање два разлога. Прво, многима овде познато звучи уверавање Брисела да Србија има европску перспективу, па се питају зар она није обећана још раније, тзв. солунском агендом.

А друго, чињеница да се за обнову преговора о придруживању захтевају "конкретни кораци" у сарадњи са хашким судом, који би, како је наведено, требало да доведу до хапшења Младића, свакако, пружа могућност различитих тумачења стварног наума ЕУ, будући да није до краја јасно шта ти конкретни кораци треба тачно да подразумевају.

И док неки наши посматрачи, тим поводом, посебно, указују на то да је недавни закључак ЕУ резултат компромиса унутар Уније, други  у истицању "европске перспективе Србије" виде, пак, веома важну чињеницу: у условима у којима слушамо причу о замору од проширења ЕУ, веома је значајно то што је Брисел потврдио да остаје привржен европској интеграцији Србије. Па тако, социолог Владимир Вулетић оцењује да недавна порука из ЕУ представља "благу победу оних који су у ЕУ склонији Србији", а проф. Милица Делевић-Ђилас, са Факултета политичких наука, наглашава да је ЕУ показала да је "привржена и условима" које Србија треба да испуни.

– Ово нам је – каже она – порука да морамо да учинимо нешто конкретно, онолико колико је потребно да се успостави поверење и покаже да Србија жели да оконча сарадњу са Хашким трибуналом.

При томе, Ђиласова истиче да није експлицитно речено да нема наставка преговора без изручења Младића, а Вулетић мисли да је веома битно то што није постављен рок до којег он мора да се нађе у Хагу, јер би то, у супротном, блокирало преговоре.

А, шта је то "конкретно" што се од нас убудуће очекује? Прво, да је потребно учинити све да се формира влада у најкраћем могућем року, да она буде демократска и проеврoпска (што је према мишљењу наших саговорника основна идеја европског саопштења) и да , како подвлачи Ђиласова, питање Хага за ту владу буде приоритетно, тако да она "искаже вредносну осуду злочина".

– Свакако да се инсистира на томе да ЕУ добије легитимног преговарача – тврди Миодраг Радојевић, сарадник Института за политичке студије, сматрајући да је да је овом приликом реч и о некој врсти "шаргарепе": "да нас прича о бржој европској интеграцији наведе на то да имамо нешто блажи став према Ахтисаријевом плану".

На наше питање какве би то ефекте могло да изазове у Србији, он одговара: –Ако власт у Београду буде имала тврђи став у преговорима око статуса Косова, не можемо да рачунамо да се читав процес око уласка у ЕУ отвори – напомиње он, указујући и на то да овде постоје и оне снаге које сматрају да Косово треба уступити, а да, за узврат, треба подићи што већу цену, па се тако говори о 2009. или 2010. години, када би Србија могла да буде чланица Уније.

Занимљиво је и да, уз јасне изјаве у програму српске владе,  Брисел очекује, судећи према речима Урсуле Пласник, министра иностраних послова Аустрије, "веродостојне особе у примени испољених намера". У неким домаћим медијима већ је било спекулација да они рачунају и са променама на челним местима у безбедносним структурама. Они, заправо, траже, коментарише Ђиласова, да се види кредибилан став људи који воде институције и да тај став "подразумева спремност да, уколико оптужени неће сами да се предају Хашком трибуналу, буду ухапшени".

Очигледно се, дакле, реч је о томе да они не желе само легитимне, већ и кредибилне преговараче, који би, како објашњава Радојевић, радили на томе да испуне обавезе које су преузели.

На наше питање да ли је, ипак, необично да ЕУ наводи и овакве детаље у својим ставовима, овај наш саговорник каже да то "јесте нека врста условљавања", уверен да би то касније могло да искомпликује читаву причу око преговора са ЕУ. Заправо: – Ако на месту премијера и даље будемо имали особу која је, по њиховом мишљењу, "неверодостојна", то би онда могло бити проблем.

Да је заиста реч о политици условљавања ЕУ слаже се и Ђиласова, с тим што она наводи да таква политика, у ситуацији када све земље Балкана желе да се прикључе ЕУ, представља, у ствари, "манипулисање жељом да се прикључите ЕУ". Ствар је једне земље да дугорочно препозна у Унији свој интерес и да за европске интеграције нађе унутрашње ослонце, а не да настави да функционише на основу спољних притисака. – Основни разлог спорости Србије у придруживању Унији није сам тај Хаг, већ чињеница да Србија ту не полази са позиције унутрашњег интереса, већ са позиције спољњег притиска – мисли наша саговорница.