Неплатише нису сиромашни грађани

Да би Србија и даље имала довољно најјефтиније електричне енергије у Европи, струја знатно мора да поскупи у наредне две до три године. Према студији Светске банке то је и до 80 одсто до 2014. године, каже у разговору за „Политику” Драгомир Марковић, генерални директор Електропривреде Србије (ЕПС).

Рачуница показује да би поскупљење струје за око два евроцента, са пет на око седам евроценти по киловат сату, што не би требало да буде велики намет на буџет грађана, донело ЕПС-у око 600-700 милиона евра прихода за нове блокове, чиме би се повећала сигурност у снабдевању електричном енергијом, јер је просечна старост производних капацитета ЕПС-а 39 година.

Да ли је ЕПС од када сте ви на челу успео да привуче стратешке инвеститоре?

Често се говори о страним инвестицијама као највећој развојној шанси која ће опоравити српску привреду. При томе се, као потенцијално највећи ресурс у који ће стране компаније да инвестирају помиње електроенергетика. Пошто се по правилу електроенергетика Србије поистовећује са Електропривредом Србије, а како је обим страних инвестиција у електроенергетику веома мали, као „логичан” закључак се намеће став да ЕПС није успео да привуче стране инвеститоре. Мора се знати да не постоји модел стране инвестиције у ЕПС који, у својој основи, није приватизација ЕПС-а.

Зар подела бесплатних акција ЕПС-а није приватизација на мала врата?

То јесте вид приватизације, али најлошији, јер тај измрвљени новац никоме неће донети никакву корист. Нема ефекта у смислу инвестиција или развоја, већ је реч о поклањању 15 или 20 одсто акција. Чешка је имала такав модел. Свака приватизација би требало да има позитивне ефекте за компанију или власника. У овом случају државу. Докапитализација је најбољи вид приватизације за компанију, јер се у њу инвестира, али није добра за државу, јер не доноси паре у буџет. Власник не добија од тога ништа осим кроз инвестиције у фирму. Власнику, односно буџету, било би најбоље да прода тих 15 одсто, јер тај новац иде директно у касу. Чак је и у Црној Гори направљен комбиновани модел, пола пара је припало држави, а пола компанији.

Али држава упорно тврди да не жели да приватизује ЕПС?

Ако је, међутим, држава рекла да неће да приватизује ЕПС, онда не може ниједна страна инвестиција да уђе у ово јавно предузеће, јер би самим тим била приватизација. Чак су и ЕПС-ове инвестиције ван овог јавног предузећа и реализују се тако што се направи заједничка фирма с неким партнером и граде нови капацитети. То су фирме у којима ЕПС има мањински удео. А то се тако ради, јер ЕПС нема довољно пара да сам инвестира у нове производне капацитете.

Шта је с Колубаром Б, ТЕНТ-ом Б-3, ТЕ-ТО Нови Сад...?

Пројекти термоелектране–топлане Нови Сад, Колубара Б, ТЕНТ Б-3, Ибар и Велика Морава су у току. Колубара Б је најизвеснији пројекат. Сада се преговора с Алстоном и Техномонтом који су носиоци градње. Добро је што је ЕБРД прелиминарно подржао овај пројекат с око 400 милиона евра, јер се преговара и с другим банкама које би требало да финансирају овај посао, па се уз ЕБРД лакше одлучују да дају кредите. Кредити које ЕПС узима за инвестиције попут кинеског, јапанског, ЕИБ су инвестиције кредити. Све су то кредитни аранжмани које је узео ЕПС и које редовно сервисира. Са друге стране када се говори о стратешком партнерству за нове електране Колубара, Велика Морава... реч је о заједничким фирмама које нису у саставу ЕПС-а и у којима ово јавно предузеће има мањински удео, с тим што неки од ових пројеката доприносе сигурности снабдевања струјом. Када кажем да су основни извори инвестиција у електропривреду сопствене инвестиције ЕПС-а треба рећи да се ради о средствима грађана који су прави инвеститори. И домаћи и страни. Просечна старост производних капацитета је 39 година што је још једна илустрација неопходности развоја и нових инвестиција.

Колике су то сопствене инвестиције ЕПС-а?

Од 2002. до 2011. године уложено је око четири милијарде евра (значајно улагање у термоелектране и руднике). Од 2002. до 2005. године просечно је улагано око 250 милиона евра годишње, док је од 2006. до 2011. године уложено око три милијарде, просечно око 500 милиона евра годишње.

Да ли има нешто ново око ТЕ-ТО Нови Сад?

У преговорима само с конзорцијумом словачко-грчко-руским и хоћемо да побољшамо понуду и у техничком и у финансијском делу. У техничком ће бити најмање проблема и то ће се завршити, али треба договорити нижу цену гаса, која се директно одражава на производњу електричне и топлотне енергије. Неопходан је и договор око повратак капитала и то тако да се уложено не враћа за пет, него, уколико је то могуће за осам година.

Очекујете ли договор или ће се ићи на нови тендер?

Очекујем да ћемо постићи договор. Нама је ова гасна електрана потребна. Али, морамо да се договоримо око цене гаса, јер је она доминантна.

Колико би коштао киловат-час добијен из гаса?

Морао би бити у периоду повратка капитала око осам евроценти, а стопа повратка испод 15 одсто, уз отплату од седам година.

Колико је у овом часу стварна цена киловат сата? Да струја у Србији није социјална категорија колико би заиста коштала?

Стварна цена електричне енергије за домаћинства тренутно је око пет евроценти по киловат-часу. Цена електричне енергије за домаћинства, у случају да електрична енергија у Србији није социјална категорија, износила би седам до осам евроценти по киловат-сату, што је у рангу Румуније, Естоније и Бугарске из 2011. године.

Шта би реална цена струје од седам до од осам центи значила за ЕПС?

Када би имали за два евроцента скупљу струју, то би значило око 600-700 милиона евра за нове блокове. Да би Србија и даље имала довољно најјефтиније електричне енергије у Европи мора знатно да поскупи у наредне две до три године.

Колико је то?

По студији Светске банке и до 80 одсто до 2014. године.

Шта се по питању промене цене струје може очекивати од нове године када следи отварање тржишта? Да ли ће то бити економска цена струје?

Од 1. јануара 2013. право на јавно снабдевање и регулисане цене (од октобра 2012. године надлежност Агенције за енергетику) имаће само купци прикључени на дистрибутивну мрежу, док ће велики индустријски потрошачи на тржишту бирати од кога ће куповати електричну енергију.
Од 1. јануара 2014. године право на јавно снабдевање и регулисане цене имаће само домаћинства и мали купци електричне енергије, а од 1. јануара 2015. године комплетно отварање тржишта и снабдевача бираће домаћинства и мали купци. Очекује нас конкуренција. Слободан избор код кога ће се струја куповати. Тржиште снижава цену оном код кога је сада скупља и обрнуто.

Зашто би купци требало да се определе за ЕПС?

ЕПС ће бити најјефтинији и гарантоваће уредност испоруке и сигурност снабдевања. Очекује се да буде око 50 трговаца струје на велико.

Колики су приходи ЕПС-а од почетка године, колика ненаплаћена потраживања од привреде и грађана? Ко више дугује грађани или привреда?

У првом кварталу ове године остварен је приход од продате електричне енергије у износу од 48,4 милијарде динара. Нисмо задовољни. Требало је да буду већи од 50 милијарди. Ненаплаћена потраживања од привреде и грађана износе 91 милијарду динара (полугодишња производња ЕПС-а). Од тога домаћинства дугују 47, а привреда 44 милијарде динара. То је пола године рада ЕПС-а или годишњи рад целог ТЕНТ-а који даје 51 одсто укупне производње ЕПС-а.

Колико ЕПС дугује својим извођачима?

Тренутни дуг је између четири и пет милијарди, али то је само пролонгирање плаћања. Није то трајни дуг. То је проблем ликвидности.
Све би било боље да нисмо енормно морали да увозимо струју, трошимо мазут, нафту и гас из ког се производи најскупљи киловат. Све је то коштало преко биланса ЕПС око 200 милиона евра

Како ћете решити проблем наплата потраживања?

Постоје законски начини да се наплате потраживања, али ту су и искључивања, односно „сечење” струје како бисмо натерали потрошаче да плате. Око 2,5 одсто грађана, односно 75.000 њих дугује више од 60 одсто потраживања за струју, што је око 30 милијарди динара.

Како је могуће да их до сада нисте искључили?

Многима је искључена струја, али се они нелегално поново прикључују. Следе тужбе, јер и поред тога што им је искључена струја не плаћају дугове. Када се донесе пресуда, онај ко дугује и даље нема пара. У фази када се пресуди, дужник мора да предложи начин измирења обавезе коју је суд досудио. Али слаб је ефекат свега тога. Најефикаснији начин наплате је искључење струје. Ако тада дужник не почне да плаћа струју, онда је тешко очекивати да ће и суд помоћи.

Која је то социјална категорија људи који не плаћају струју?

Најчешће није сиротиња.

У Немачкој је два милиона грађана у фебруару остало без струје, јер је нису плаћали. Зашто се то не примени и код нас?

Тамо то ништа није необично, иако је 651.000 породица остала без струје.

Колико крађа струје умањује приходе ЕПС-а?

Крађа електричне енергије умањује приходе ЕПС-а за око 65 милиона евра годишње. То је између два и три одсто од укупне производње струје

Шта је ЕПС урадио у припреми за поделу бесплатних акција запосленима и грађанима, у којој је то фази?

ЕПС је у новембру 2007. доставио влади предлог концепта корпоративизације. Предуслов за поделу бесплатних акција је да ЕПС постане АД. У припреми за ЕПС АД, до 2007. године издвојена су споредна предузећа и извршено је статусно организовање матичног предузећа и 12 зависних привредних друштава – друштва капитала.

У последња три-четири месеца, ЕПС је предлог аката о корпоративизацији усагласио са новим Законом о привредним друштвима који је ступио на снагу 1. фебруара и чекамо формирање нове владе да га упутимо на сагласност.

Потребно је решити питање својине којом ће располагати ЕПС АД и то у складу са новодонетим Законом о јавној својини. Влада одлучује о промени правне форме ЕПС-а и подели бесплатних акција.