Флеш Флашић – школски љубимац

Када је пре девет година теткица Биса на спортском терену Основне школе "Лаза Костић" у Новом Београду пронашла штене немачког овчара, нико није ни слутио да ће ово кученце постати љубимац ђака и запослених и заштитни знак школе.
Кроз игру и дружење са ученицима је одрастао и задобио наклоност и оних који га у почетку нису волели.
Временом се одомаћио, добио здравствени картон, који подразумева редовно вакцинисање, уграђен му је чип, а бригу о њему води и Друштво за заштиту животиња "Орка".

Основни задатак овог по много чему необичног школског љубимца јесте да растерује псе луталице и чува школску територију. Али, како каже Исидора Јовановић, ученица другог разреда, од свега највише воли да се прикраде и уђе у учионицу у току наставе и пажљиво прати час.

– Понекад посети и ординацију школског зубара, помаже теткицама да изнесу ђубре, а на часу физичког васпитања са нама ради чучњеве. Препознатљив је и по томе што стално у зубима носи пластичну флашу, па је чак добио и надимак Флашић – прича  Исидора, која је, дружећи се са овим псом, пребродила страх од животиња.

Флеш је најмирнији кад му Милорад Ђурић Миле, наставник музичког, свира на клавиру. Ђаци су му чак посветили песму, коју је Миле компоновао, па је она сада неизоставни део школских приредби. Тада се салом ори: "Флеш, Флеш, кученце лудо, ав, ав, Флеш, Флеш, он је право чудо, ав, ав, Флеш, Флеш, он је прави враг, зато нам је свима драг".

Када у току распуста нема ђака да се са њим играју, Флеш много пати, али ма колико покушавали да га утеше, он тада не жели ни да једе ни да пије, јер не може без деце. За играње са њима је чак добио и пет плус, али и два "укора" наставничког већа, једном зато што га није било 48 сати, а други пут, јер је ђацима појео ужину. Школа је за време бомбардовања имала и мачку Миру која је омацила седам мачића. Због Флешове љубоморе сви су се разбежали, јер он толико воли школу и ђаке да ни са ким не жели ту љубав да дели.

Међутим, љубимац ученика школе "Лаза Костић" почео је да стари. Према речима Милорада Јауковића, директора, када је прошле зиме био у азилу у Ђурђеву није могао да поднесе присуство других паса, а због старости је неопходно да га неко узме и настави бригу о њему.