Није лако објаснити стварност Босне

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Митар Кујунџић је релативно млад (45), али искусан дипломата: иако је по струци машински инжењер, завршио је и више дипломатских курсева, у Сарајеву, Ослу, Бечу, Вашингтону и Будимпешти. У постдејтонској Босни и Херцеговини, био је амбасадор у Немачкој, а ове недеље завршава троипогодишњи мандат амбасадора у САД, што је био повод да са њим разговарамо о томе како је бити први дипломата земље са „најкомпликованијим уставом на свету”, како је БиХ овде недавно описао Питер Соренсен.

Били сте први дипломата у за Вашу земљу две најважније државе. У чему се разликовао амбасадорски посао у Берлину и Вашингтону?

Рад у Берлину и Вашингтону је веома сличан у дипломатском смислу и по обиму посла. Што је такође важно, обе земље пружају највећу подршку БиХ и спадају у најужи круг наших спољнополитичких партнера.

Постоје, наравно, и одређене разлике. Главне су кад треба да се оконча међународна мисија у БиХ. Немачка сматра да је време за то већ сазрело, поготово што је у Сарајево упућен и специјални изасланик ЕУ. САД , иако кажу да је мисија при крају свог мандата, сматрају да је још потребна.

Оно што је такође карактеристично за односе са овим двема земљама је то што они из фазе стабилизације и имплементације мира, прелазе у ранг нормалних билатералних односа, уз то на веома високом пријатељском нивоу.

Због чега се у Вашингтону мисли да међународно присуство треба да буде продужено?

То је пре свега оцена да сви услови из раније усвојеног пакета за окончање међународног мандата, такозвани „5+2”, нису испуњени. Реч је пре свега о доношењу одређених закона који су на дневни ред стављени још пре неколико година, а у питању је и општа оцена политичке ситуације.

Шта је то што Вам је као амбасадору било најтеже да овде објасните кад је реч о унутрашњем уређењу и односима у БиХ?

Кад је реч о саговорницима из владиних органа, Стејт департмента и других надлештава, они су веома добро упућени и разумеју и све уставне детаље и наше међусобне односе.

А кад су у питању „нестручни” саговорници?

Нису, наравно, сви са којима сам се сретао могли да схвате све посебности БиХ као пре свега веома сложене државе. Сви на њу у први мах гледају као на сваку другу – отуда неразумевање процеса, потребног времена и напора који су код нас веома често неопходни да би се решило одређено политичко питање – што је код велике већине „обичних” држава много једноставније. Јер БиХ има три конститутивна народа, два ентитета и мноштво кантона, који о свакој политичкој одлуци морају да постигну консензус.

То може да се упореди са оном ситуацијом у развијеним демократијама, када се влада формира као велика коалиција, кад у њу уђу две или више странака које су биле љути ривали на изборима.

Како се то одражава на функционисање дипломатије БиХ? Да ли сте у свакој ситуацији имали јасне инструкције које ставове треба да пренесете саговорницима?

Као и у другом областима, и питања спољне политике се претходно усаглашавају. Ту су нека питања тешка за постизање консензуса, мада, опште узев, спољна политика није главни терен на којем политичке снаге у земљи тешко постижу компромис. То нама амбасадорима олакшава посао јер износимо став који је претходно усаглашен као став целе БиХ.

Ако о неким питањима консензуса нема, онда смо обавезни да саговорницима кажемо да наша земља о томе нема став. Конкретно, једно од тих питања је и окончање међународне мисије.

Како се та унутрашња сложеност одражава на састав ове амбасаде?

БиХ је од својих раних времена била сложена држава са три конститутивна народа. И у социјалистичкој Југославији постојали су национални кључеви за поједине функције у власти и другде, па тако и ово што имамо данас није дејтонски изум, већ само примена правила која су одувек важила. Амбасадори се постављају на принципу ротације, а за особље се узима кључ приближан националном саставу земље према последњем попису становништва. То код нас функционише.

Ви сте Србин из Републике Српске. Какве су ваше обавезе према њеном руководству?

Амбасада је представништво централне владе, односно Министарства спољних послова, које пак спроводи спољну политику о којој одлучује Председништво БиХ, највиши заједнички орган. Спољна политика је у надлежности заједничке државе. Дипломатија је потчињена искључиво заједничким органима у којима одлуке консензусом доносе сва три народа.

----------------------------------------------

Косово

Да ли сте се сретали са дипломатама Косова?

Бих није признала Косово, док неке друге државе из нашег региона јесу. САД у потпуности поштују ту нашу одлуку, али и ми поштујемо чињеницу да смо акредитовани код владе која га је признала. Сходно томе примењујемо правило да немамо билатерални контакт са дипломатама земље коју нисте признали, иако сте део истог дипломатског кора.