Nije lako objasniti stvarnost Bosne

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Mitar Kujundžić je relativno mlad (45), ali iskusan diplomata: iako je po struci mašinski inženjer, završio je i više diplomatskih kurseva, u Sarajevu, Oslu, Beču, Vašingtonu i Budimpešti. U postdejtonskoj Bosni i Hercegovini, bio je ambasador u Nemačkoj, a ove nedelje završava troipogodišnji mandat ambasadora u SAD, što je bio povod da sa njim razgovaramo o tome kako je biti prvi diplomata zemlje sa „najkomplikovanijim ustavom na svetu”, kako je BiH ovde nedavno opisao Piter Sorensen.

Bili ste prvi diplomata u za Vašu zemlju dve najvažnije države. U čemu se razlikovao ambasadorski posao u Berlinu i Vašingtonu?

Rad u Berlinu i Vašingtonu je veoma sličan u diplomatskom smislu i po obimu posla. Što je takođe važno, obe zemlje pružaju najveću podršku BiH i spadaju u najuži krug naših spoljnopolitičkih partnera.

Postoje, naravno, i određene razlike. Glavne su kad treba da se okonča međunarodna misija u BiH. Nemačka smatra da je vreme za to već sazrelo, pogotovo što je u Sarajevo upućen i specijalni izaslanik EU. SAD , iako kažu da je misija pri kraju svog mandata, smatraju da je još potrebna.

Ono što je takođe karakteristično za odnose sa ovim dvema zemljama je to što oni iz faze stabilizacije i implementacije mira, prelaze u rang normalnih bilateralnih odnosa, uz to na veoma visokom prijateljskom nivou.

Zbog čega se u Vašingtonu misli da međunarodno prisustvo treba da bude produženo?

To je pre svega ocena da svi uslovi iz ranije usvojenog paketa za okončanje međunarodnog mandata, takozvani „5+2”, nisu ispunjeni. Reč je pre svega o donošenju određenih zakona koji su na dnevni red stavljeni još pre nekoliko godina, a u pitanju je i opšta ocena političke situacije.

Šta je to što Vam je kao ambasadoru bilo najteže da ovde objasnite kad je reč o unutrašnjem uređenju i odnosima u BiH?

Kad je reč o sagovornicima iz vladinih organa, Stejt departmenta i drugih nadleštava, oni su veoma dobro upućeni i razumeju i sve ustavne detalje i naše međusobne odnose.

A kad su u pitanju „nestručni” sagovornici?

Nisu, naravno, svi sa kojima sam se sretao mogli da shvate sve posebnosti BiH kao pre svega veoma složene države. Svi na nju u prvi mah gledaju kao na svaku drugu – otuda nerazumevanje procesa, potrebnog vremena i napora koji su kod nas veoma često neophodni da bi se rešilo određeno političko pitanje – što je kod velike većine „običnih” država mnogo jednostavnije. Jer BiH ima tri konstitutivna naroda, dva entiteta i mnoštvo kantona, koji o svakoj političkoj odluci moraju da postignu konsenzus.

To može da se uporedi sa onom situacijom u razvijenim demokratijama, kada se vlada formira kao velika koalicija, kad u nju uđu dve ili više stranaka koje su bile ljuti rivali na izborima.

Kako se to odražava na funkcionisanje diplomatije BiH? Da li ste u svakoj situaciji imali jasne instrukcije koje stavove treba da prenesete sagovornicima?

Kao i u drugom oblastima, i pitanja spoljne politike se prethodno usaglašavaju. Tu su neka pitanja teška za postizanje konsenzusa, mada, opšte uzev, spoljna politika nije glavni teren na kojem političke snage u zemlji teško postižu kompromis. To nama ambasadorima olakšava posao jer iznosimo stav koji je prethodno usaglašen kao stav cele BiH.

Ako o nekim pitanjima konsenzusa nema, onda smo obavezni da sagovornicima kažemo da naša zemlja o tome nema stav. Konkretno, jedno od tih pitanja je i okončanje međunarodne misije.

Kako se ta unutrašnja složenost odražava na sastav ove ambasade?

BiH je od svojih ranih vremena bila složena država sa tri konstitutivna naroda. I u socijalističkoj Jugoslaviji postojali su nacionalni ključevi za pojedine funkcije u vlasti i drugde, pa tako i ovo što imamo danas nije dejtonski izum, već samo primena pravila koja su oduvek važila. Ambasadori se postavljaju na principu rotacije, a za osoblje se uzima ključ približan nacionalnom sastavu zemlje prema poslednjem popisu stanovništva. To kod nas funkcioniše.

Vi ste Srbin iz Republike Srpske. Kakve su vaše obaveze prema njenom rukovodstvu?

Ambasada je predstavništvo centralne vlade, odnosno Ministarstva spoljnih poslova, koje pak sprovodi spoljnu politiku o kojoj odlučuje Predsedništvo BiH, najviši zajednički organ. Spoljna politika je u nadležnosti zajedničke države. Diplomatija je potčinjena isključivo zajedničkim organima u kojima odluke konsenzusom donose sva tri naroda.

----------------------------------------------

Kosovo

Da li ste se sretali sa diplomatama Kosova?

Bih nije priznala Kosovo, dok neke druge države iz našeg regiona jesu. SAD u potpunosti poštuju tu našu odluku, ali i mi poštujemo činjenicu da smo akreditovani kod vlade koja ga je priznala. Shodno tome primenjujemo pravilo da nemamo bilateralni kontakt sa diplomatama zemlje koju niste priznali, iako ste deo istog diplomatskog kora.