Патријарх, сељак и ђаци међу свецима

Пострадали за веру, двојица свештеника и 40 ученика, момишићки свештеномученици и мученици недавно су убројани у диптих, каталог светих Српске православне цркве (СПЦ), у којем су као свети већ уписани патријарси, владике, владари, царице, али и један сељак. Светом Сави и Светом Симеону, у историји добро запамћеном патријарху Арсенију Сремцу или чувеном владару Стефану Дечанском, српска црква придружила је и лаички говорећи „обичне људе”: ђаке и њихове учитеље, двојицу свештеника које су Турци 1688. године живе спалили у цркви Светог Ђорђа у данашњем подгоричком насељу Момишићи Подгорици или Вукашина из села Клепаца у Херцеговини, мученог и убијеног у логору Јасеновац, чији је крвник, према веровању, убрзо полудео. Важно је какав је ко живот водио, какав је био у односу са људима или у чињењу добра, објашњава протојереј ставрофор Димитрије Калезић.

– Због тога нису баш сви људи са положаја посвећени, нити су они са нижих положаја брисани. Већина светих Српске православне цркве управо је из средњих или нижих слојева, мада има и војсковођа, богатих људи, црквених поглавара. За процес канонизације основа је била и у старим временима да се деси или неко чудо на гробу светога или да он стекне велико поверење и поштовање код народа, па му се верници кроз молитве обраћају. То некад буде одмах, а некад његов углед постепено расте у народу – додаје протојереј ставрофор Димитрије Калезић.

Међу више од 70 светаца које је канонизовала СПЦ, има и шест жена, мајки или супруга средњовековних владара, испосника који су „напустили свет и вреву светску” и склонили се у непроходне пределе, попут Јоаникија Девичког, који је за своје подвизавање изабрао густу девичку шуму, у којој му је станиште било шупље стабло букве, али и владарских синова који су се одрекли световне власти зарад монашке ризе. Осим Светог Саве, то је учинио и преподобни Јоасаф, син Симеона Синише Немањића, брата по оцу Душана Силног, препустивши власт сроднику Алексију Филантропену и повукавши се у манастир на Великим Метеорима.

Момишићки свештеномученици и новомученици поштују се готово један век у Подгорици и околини, а црква их је убројала у ред светих више од 300 година после њиховог страдања. Колико ће времена проћи од упокојења до канонизације светог, релативна је ствар: у случају светог Авакума, ђакона који је као осамнаестогодишњи младић страдао од Турака, јер није хтео да напусти своју веру, канонизација је обављена после готово 200 година, наводи отац Димитрије Калезић. С друге стране, крајем деведесетих година СПЦ је канонизовала неколико светих који су пострадали у Другом светском рату. Уз већ поменутог светог Вукашина, свецима су придружени митрополити загребачки Доситеј, дабробосански Петар, црногорски Јоаникије, владике бањалучки Платон и горњокарловачки Сава, шишатовачки игуман Рафаило, свештеници Бранко Добросављевић и Ђорђе Богић, сви страдали од усташа. О жртвама Другог светског рата мислио је и отац Димитрије Калезић када је започео градњу новог храма у Јајинцима.

– Црква је посвећена светим Ћирилу и Методију, али је у исто време и спомен-црква жртвама страдалим у Јајинцима. На зиду са јужне стране, требало би да буде насликано стрељање у Јајинцима, а иза тога неколико светаца из Другог светског рата, владика Николај Велимировић, бањалучки Платон Јовановић, митрополити Јоаникије Липовац и Доситеј Васић, док би изнад њих требало да буде насликано Васкрсење Христово – објашњава протојереј ставрофор Димитрије Калезић.

Култ свеца најчешће се шири од места на којем почива, а када верници почну да му се обраћају својим молитвама каже се да је свети обнародован, истиче отац Димитрије Калезић. Светог, дакле, ни народ ни Црква не признају, он се само додаје, уписује у ред светих, оно што му је дато од Бога, дакле, само се потврђује.

– Свети нису предмет нашег обожавања, већ наши молитвени подвижници код Бога. Они прихватају наше молитве и преносе их даље. Људи греше када кажу: мене је спасао мој свети Никола или света Петка. Ако ти је он спаситељ, а шта је радио Христос? Христос је спаситељ човечанства, а свети су посленици који су га примили и који посредују људима у спасењу – истиче протојереј ставрофор Димитрије Калезић.