О еврозони на мексичкој плажи

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Лидери 20 земаља у којима живи две трећине светског становништва и које чине 85 одсто глобалне економије, почели су јуче свој нови самит у мексичком одмаралишту Лос Кабос, на полуострву Баха Калифорнија, познатом по плажама које запљускују воде Пацифика.

У том одмаралишту председници и премијери Г-20 неће баш имати времена за опуштање. Јесте да је исход избора у Грчкој донео извесно олакшање, јер је избегнут „сценарио судњег дана” (мада су се већ јуче берзе „охладиле” с обзиром на то да мукотрпан процес формирања владе у Атини тек предстоји), али најпроблематичнија земља еврозоне, заједно са Шпанијом, Италијом и другима остаје централна тема.

Уствари, мало се конкретног очекује од самита – као што ништа опипљиво није донео ни претходни, прошлог новембра у Француској – сем колективног инвентара проблема и идеја за њихово решавање. Нека врста колективне визије и списка жеља.

Другачије и не може да буде, с обзиром на то да су на самиту само четири од 17 чланица еврозоне (и пет од 27 чланица ЕУ, пошто Британија није у монетарној унији). ЕУ је међутим појачана „заједнички органима”: у Мексику су и председник Европског савета Херман Ван Ромпај и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо.

Консензус Г-20 би требало да буде показан у „Лос Кабос акционом плану”, у коме ће, како је најављено, као приоритети бити истакнути промоција економског раста и запошљавања и инвестиција у инфраструктуру, уз смањивање буџетских дефицита.

Мексичком председнику Фелипе Калдерону ово је последња прилика да буде обасјан рефлекторима међународне пажње, с обзиром на то да се тамо 1. јула одржавају председнички избори. По уставу, у Мексику председник има право само на један седмогодишњи мандат.

Калдерон има чиме да се похвали: мексичка економија је увелико опорављена, прошле године имала је већи раст од доскорашњег економског шампиона Јужне Америке, Бразила. Мексичке фабрике извозе рекордне количине производа потрошачке електронике (телевизора, компјутера и других уређаја) и аутомобила, пре свега на тржиште великог суседа, САД, где и иначе одлази 78 њиховог експорта – и све су већа конкуренција Кини.

Али са друге стране, од почетка Калдероновог мандата насиље које производи рат нарко-картела однело је 50.000 живота. Према једној процени, ова пошаст скида један пуни проценат мексичког економског раста.

Као и сваки међународни самит, и овај је прилика за билатералне сусрете, од којих је под највећом лупом прво виђење Барака Обаме са Владимиром Путином, од како је руски лидер положио трећу председничку заклетву.

Оно је занимљиво пре свега због тога што је јуче одржано у околностима приметног захлађења „ресетованих” америчко-руских односа, а пре свега драстичних неслагања око Сирије.

Русија је последњих недеља, потврдом да свом старом савезнику (данас практично једином преосталом на Блиском истоку) шаље оружје, наводно раније уговорено, послала јак сигнал да води рачуна пре свега о сопственим интересима, што је мало подсетило на хладноратовска времена.

Али само мало. Сарадња са Вашингтоном се наставља у другим областима: у Москви је, кад и овај самит, почела нова рунда међународног договарања о томе како да се заустави нуклеарно напредовање Ирана.

Русија је у овом погледу прилично кооперативна, за разлику од одбијања да прихвати формулу за промену на врху режима у Сирији и тиме се заустави ескалација тамошњих унутрашњих сукоба у брутални грађански рат.

Обама у Лос Кабосу неће бити главна звезда као на неким ранијим самитима, пре свега зато што нема карту коју може да баци на сто у партији у којој је улог еврозона. Може само да апелује да се њена агонија решава одлучније и брже и тиме се спречи да се прелије у америчку економију и тиме торпедује његове шансе да у новембру на председничким изборима освоји други мандат.

Један од опипљивијих резултата мексичког самита требало би да буде повећање капитала Међународног монетарног фонда, како би могао да у већој мери учествује у подухватима фискалних стабилизација у еврозони. План је да се достигне свота од око 430 милијарди долара. Али у овој акцији неће учествовати највећи акционар ММФ-а: став САД је да је Евопа довољно богата да се спасава сама.