O evrozoni na meksičkoj plaži

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Lideri 20 zemalja u kojima živi dve trećine svetskog stanovništva i koje čine 85 odsto globalne ekonomije, počeli su juče svoj novi samit u meksičkom odmaralištu Los Kabos, na poluostrvu Baha Kalifornija, poznatom po plažama koje zapljuskuju vode Pacifika.

U tom odmaralištu predsednici i premijeri G-20 neće baš imati vremena za opuštanje. Jeste da je ishod izbora u Grčkoj doneo izvesno olakšanje, jer je izbegnut „scenario sudnjeg dana” (mada su se već juče berze „ohladile” s obzirom na to da mukotrpan proces formiranja vlade u Atini tek predstoji), ali najproblematičnija zemlja evrozone, zajedno sa Španijom, Italijom i drugima ostaje centralna tema.

Ustvari, malo se konkretnog očekuje od samita – kao što ništa opipljivo nije doneo ni prethodni, prošlog novembra u Francuskoj – sem kolektivnog inventara problema i ideja za njihovo rešavanje. Neka vrsta kolektivne vizije i spiska želja.

Drugačije i ne može da bude, s obzirom na to da su na samitu samo četiri od 17 članica evrozone (i pet od 27 članica EU, pošto Britanija nije u monetarnoj uniji). EU je međutim pojačana „zajednički organima”: u Meksiku su i predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompaj i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Konsenzus G-20 bi trebalo da bude pokazan u „Los Kabos akcionom planu”, u kome će, kako je najavljeno, kao prioriteti biti istaknuti promocija ekonomskog rasta i zapošljavanja i investicija u infrastrukturu, uz smanjivanje budžetskih deficita.

Meksičkom predsedniku Felipe Kalderonu ovo je poslednja prilika da bude obasjan reflektorima međunarodne pažnje, s obzirom na to da se tamo 1. jula održavaju predsednički izbori. Po ustavu, u Meksiku predsednik ima pravo samo na jedan sedmogodišnji mandat.

Kalderon ima čime da se pohvali: meksička ekonomija je uveliko oporavljena, prošle godine imala je veći rast od doskorašnjeg ekonomskog šampiona Južne Amerike, Brazila. Meksičke fabrike izvoze rekordne količine proizvoda potrošačke elektronike (televizora, kompjutera i drugih uređaja) i automobila, pre svega na tržište velikog suseda, SAD, gde i inače odlazi 78 njihovog eksporta – i sve su veća konkurencija Kini.

Ali sa druge strane, od početka Kalderonovog mandata nasilje koje proizvodi rat narko-kartela odnelo je 50.000 života. Prema jednoj proceni, ova pošast skida jedan puni procenat meksičkog ekonomskog rasta.

Kao i svaki međunarodni samit, i ovaj je prilika za bilateralne susrete, od kojih je pod najvećom lupom prvo viđenje Baraka Obame sa Vladimirom Putinom, od kako je ruski lider položio treću predsedničku zakletvu.

Ono je zanimljivo pre svega zbog toga što je juče održano u okolnostima primetnog zahlađenja „resetovanih” američko-ruskih odnosa, a pre svega drastičnih neslaganja oko Sirije.

Rusija je poslednjih nedelja, potvrdom da svom starom savezniku (danas praktično jedinom preostalom na Bliskom istoku) šalje oružje, navodno ranije ugovoreno, poslala jak signal da vodi računa pre svega o sopstvenim interesima, što je malo podsetilo na hladnoratovska vremena.

Ali samo malo. Saradnja sa Vašingtonom se nastavlja u drugim oblastima: u Moskvi je, kad i ovaj samit, počela nova runda međunarodnog dogovaranja o tome kako da se zaustavi nuklearno napredovanje Irana.

Rusija je u ovom pogledu prilično kooperativna, za razliku od odbijanja da prihvati formulu za promenu na vrhu režima u Siriji i time se zaustavi eskalacija tamošnjih unutrašnjih sukoba u brutalni građanski rat.

Obama u Los Kabosu neće biti glavna zvezda kao na nekim ranijim samitima, pre svega zato što nema kartu koju može da baci na sto u partiji u kojoj je ulog evrozona. Može samo da apeluje da se njena agonija rešava odlučnije i brže i time se spreči da se prelije u američku ekonomiju i time torpeduje njegove šanse da u novembru na predsedničkim izborima osvoji drugi mandat.

Jedan od opipljivijih rezultata meksičkog samita trebalo bi da bude povećanje kapitala Međunarodnog monetarnog fonda, kako bi mogao da u većoj meri učestvuje u poduhvatima fiskalnih stabilizacija u evrozoni. Plan je da se dostigne svota od oko 430 milijardi dolara. Ali u ovoj akciji neće učestvovati najveći akcionar MMF-a: stav SAD je da je Evopa dovoljno bogata da se spasava sama.