Шта је убило питомце

Два млада живота изгубљена су због вишеструких пропуста на полигону Пасуљанске ливаде. Граната од 30 милиметара, која је на некој ранијој вежби испаљена из бацача БГА-30, трагичним низом околности сада је експлодирала. Да ли се то могло спречити? Наравно, одговор је потврдан. Како се трагедија онда догодила?

На некој вежби, истрага ће можда утврдити када се она одиграла, а можда и неће, један бацач граната, или више њих, појединачном, или сасређеном, ватром гађао је мете. Бацач БГА-30 испаљује од 350 до 400 граната у минути на максималном домету од 1.700 метара. Скоро је немогуће визуелно пратити да ли при тој количини испаљених пројектила на циљу сваки и експлодира, посебно је то тешко утврдити ако дејствују два или три бацача граната. Истина граната типа М93П1 има могућност да се самоуништи после 27 секунди, али није познато да ли је реч управо о тој гранати, чији механизам самоуништења није одрадио, или о некој старијој серији које немају тај механизам заштите.

Ланац грешака и пропуста у овој трагедији заправо иде од надлежних екипа, које су после бојевог гађања морале да изврше преглед терена где су падале гранате и да обаве евиденцију и деактивирање сваког неексплодираног убојног средства. Онај који је гађао из БГА-30 није могао да види и да памти шта је све експлодирало на циљу, а шта није. Пиротехничари су ту неопходни и због тога они и постоје у војсци. И команда полигона Пасуљанске ливаде морала је да уочи сваког доласка питомаца и војника на обуку врши редовне и периодичне прегледе полигонског простора, без обзира на то да ли реч о локацијама где се користе убојна средства или не. У свакој армији у свету дешава се да на полигонима заостану неексплодирана убојна средства, дешава се да она после изазову и велике несреће, али да на овакав начин погину питомци Војне академије, то баш није чест случај.

На крају и људски фактор и младост питомаца имали су, на жалост, одређени удео у овој трагедији. Неко се од питомаца неовлашћено нашао на простору где не би смео никако да буде, на местима где су раније падале бомбе и гранате. Питомац је веровао да је терен „чист”, или уопште није ни знао да је то простор где су раније биле мете. Да ли је тај простор био уопште адекватно визуелно обележен?

Питомац је пронашао гранату и донео је међу колеге. Да ли из знатижеље, или из потребе да се колеге кадети импресионирају? Судећи по трагичном ефекту гранате она је експлодирала у висини руку, дакле питомац ју је показивао групи, јер да је била на тлу ефекти експлозије не би били тако страшни.

Војни позив скопчан је са ризиком губљења живота, таква је то професија. Свако руковање оружјем носи и одређени ризик, ствар је добре обуке и дисциплине смањити тај ризик на минимум. Јавност понекад запита: зашто падају војни авиони. Зато што лете. На Пасуљанским ливадама, на жалост, дошло је до више грешака у ланцу команде, контроле и дисциплине.