Боље споро него никад

На ба­лет­ском га­ла кон­цер­ту, у пе­так у На­род­ном по­зо­ри­шту, пу­бли­ци ће се пред­ста­ви­ти и нај­бо­љи играч Грч­ке у 2003. – Алек­сан­дар Не­шков. Са та­квом „ти­ту­лом” до­ла­зи нам овај пр­вак Ба­ле­та На­ци­о­нал­не опе­ре из Ати­не, а на про­гра­му ње­го­вог го­сто­ва­ња је и оба­ве­зан скок – до род­ног гра­да Но­вог Са­да.

Играч сте дуге, лепе каријере, али први пут играте на сцени београдског Народног позоришта... Да ли је овај деби можда дошао мало прекасно?

– У Грчкој кажу „Боље и споро него никад”. Пре много година ја сам играо, у ствари, на овој сцени, али као ђак. Било је то савезно такмичење балетских школа, још у време Југославије. Касније сам играо овде са грчким Националним Балетом, али у Сава центру, на „Београдском фестивалу игре”. Увек је лепо доћи у домовину, раније или касније мање је важно него част што могу да се појавим пред београдском публиком, и захвалан сам грчкој амбасади која је помогла ово гостовање.

Да ли вас публика у родном граду, ипак, мало боље познаје?

– Надам се да ме се у Новом Саду више сећају. Ту сам рођен, ту сам учио „занат”, још као ученик заиграо у Балету СНП-а, ту су моји пријатељи, колеге из позоришта…

Који вас је пут игре довео до Атине?

–Ја сам, од 1991. до 1996, био првак Печујског балета. Отишао сам у овај град у Мађарској на гостовање, на пет месеци да одиграм једну улогу, а остао баш толико година. За мене је то заиста било пет година веома продуктивног рада са Иштваном Херцогом, који је подигао Печујски балет на завидан ниво. Херцог је сваке године ишао у будимпештанску академију на дипломске испите, доводио је младе играче у ансамбл и десило се да доведе и једну девојку Гркињу да ми буде партнерка... А она ће ми, ето, касније постати и супруга. После смо, 1996. године, нас десетак странаца напустили ансамбл и раштркали се по белом свету. Ја сам са супругом отишао у Грчку и до данас сам тамо!

Опишите нам плесну сцену земље из које долазите и колико је на њу утицала ова велика економска криза која Грчку посебно потреса...

– Веома је интересантно да у време највеће кризе Опера ради пуном паром, удвостручили смо представе и све су распродате пред премијеру. То се вероватно може објаснити тиме да у време велике кризе људи имају појачану потребу за уметношћу. Занимљиво је и да је у последњих неколико година наша публика знатно млађа него пре, а и продукције су нам много модерније, чак и када је у питању класични балет. Грчка опера је једина кућа у држави која га негује, док се остале компаније могу сврстати у разне облике модерног плесног театра.

Имате ли довољно информација о дешавањима на српским плесним позорницама. И како их Ви видите?

– Информишем се преко интернета, имам много пријатеља на „Фејсбуку” и то је мој главни извор информација. Нажалост, немам много слободног времена да бих долазио чешће да погледам неке продукције које ми се чине веома интересантним. Мислим да овде има много младих и талентованих људи који могу да воде нашу уметност напред, у корак са европским стандардима. Треба их само охрабривати и подржавати на том путу!

-----------------------------------------------------------

Гости из Атине и Будимпеште

У Народном позоришту ће се 22. јуна (20 сати) одржати Балетски гала концерт, на коме ће, осим домаћих играча, наступити и гости. Осим Александра Нешкова, из атинског балета је и првакиња Еврикиди Исакиду, а представиће се и прваци Балета Опере у Будимпешти – Адриан Пап и Роланд Либах.

На програму су дуети и фрагменти из представа „Успавана лепотица”, „Ромео и Јулија”, „Дон Кихот”, „Ко то тамо пева”... Концерт је организован у сарадњи са „Београдским фестивалом игре” и намера је да постане традиционалан.

М.Шеховић