Замрзавање нема алтернативу

Oдустајање од замрзавања плата запослених у јавном сектору и пензија ризично je, јер прети опасност од убрзаног раста јавног дуга. С друге стране смањење буџетског дефицита било би скромно, упозорио је јуче др Милојко Арсић, главни и одговорни уредник „Кварталног монитора”, представљајући најновији број ове публикације Фонда за развој економске науке (ФРЕН).

Ако се одустане од те мере, стабилизација ће бити доста спорија, смањивање фискалног дефицита биће релативно скромно и у овој и у наредној години, а то значи да ће јавни дуг и даље релативно брзо расти, објаснио је Арсић.

Приликом предлагања других мера треба имати на уму њихов утицај на фискални дефицит, али и допринос опоравку и расту привреде, указује аутор ове анализе под насловом ,,Да ли је Србији потребна фискална консолидација и како је остварити”. Арсић је приметио да неке мере не би биле добре, као што је смањивање јавних инвестиција.

Поред тога, његов став је да неке друге мере не би могле да имају исти учинак у смањивању јаза између прихода државног буџета и расхода као што су то замрзавање плата и пензија. Наиме, у план који је предложио Фискални савет већ су укључене могуће уштеде при набавци робе и услуга, на субвенцијама или код отпуштања вишка радника.

– Ако буде повећана стопа пореза на додату вредност, а одустане се од замрзавања плата и пензија, онда ће значајан део додатних прихода од пореза на додату вредност, вероватно неких 30 до 40 одсто, отићи на додатно повећање плата и пензија, које ће бити повећане за раст цена који ће бити последица повећања ПДВ-а – рекао је Арсић.

По њему, одустајањем од замрзавања плата и пензија задржавају се доста високи ризици као то да јавни дуг постане неодржив и да његово финансирање постане немогуће – оценио је Арсић.

Он је приметио да „уколико гледамо шта раде друге земље у окружењу и у Европи, тешко је претпоставити да су сви њихови економисти нестручни и њихови политичари неодговорни и преузимају тако драстичне мере штедње, као што је смањење плата и повећање пореза, а да само у Србији то није неопходно”.

Арсић је навео пример Словеније која смањује плате које се исплаћују из буџета, Хрватске која је повећала ПДВ, а планира и смањивање плата државних службеника, као и да је већина земаља у Европи повећала неки порез, најчешће ПДВ.

Према његовом мишљењу кључ за опоравак привреде Србије је у структурним реформама којима се отклањају системске препреке за привредни напредак, а не у фискалним подстицајима. Простор за фискалне подстицаје у Србији је врло ограничен, њихови домети су врло мали, а потенцијални трошкови и ризици због раста јавног дуга и спољног дефицита су високи.

У својој анализи резултата примене Закона о фискалној децентрализацији Арсић је нагласио да су они „крајње негативни” и да је тај пропис значајно утицао на повећање фискалног дефицита Србије. Он је нагласио да је само у првом кварталу ове године фискални дефицит Србије повећан за 10 милијарди динара због пребацивање дела буџетских прихода са централне на локалне власти.

– Ако Закон о финансирању локалних самоуправа остане на снази, фискални дефицит ће у овој години бити повећан за око 40 милијарди динара – рекао је Арсић и затражио укидање тог закона или измену прерасподеле буџетских прихода са локалног на централни ниво.

Подсетио је да је у Србији у прва четири месеца ове године остварен висок фискални дефицит, од око 80 милијарди динара или седам одсто БДП-а.

А. Микавица

-----------------------------------------------------------

Држава да се уозбиљи

У временском и финансијском теснацу, у коме је Србија, држава мора да се уозбиљи, а то значи да мора да смањује трошкове ако већ неће да замрзава плате и пензије, рекла је Кори Удовички, творац ФРЕН-а. То подразумева фискалне рестрикције и неопходне жртве, а од нове владе се очекује да саопшти листу приоритета. Привредни опоравак мора бити на њеном почетку, а политика мора да слуша привреду и струку.

Укупна потрошња у Србији премашује расположиви БДП за 10 до 16 одсто, подсетила је Удовички. Зато је неопходно мерама фискалне политике подстицати производњу.

Субвенције и ослобађање од пореза не могу бити једине подстицајне мере, нагласила је Удовички и заложила се за оснивање развојне банке.