Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

За наследнике мања пензија

Немаштина под старе дане натерала је суграђане да погледају у зубе досадашњим законским прописима који се тичу права и висине пензија. У том смислу већина њих сматра да би, поред промене постојећег начина усклађивања пензија – 75 с растом трошкова живота и 25 одсто с растом плата, износи породичних пензија морали другачије да се одређују. Тим пре што породичну пензију најчешће наслеђује једна особа – супруг или супруга коме припада тек 70 одсто износа са ионако скромног чека.

Петар Радовић, пензионер, који се ових дана јавио нашем листу, каже да би овакав "асоцијалан" пропис требало под хитно мењати, јер нема основа да после смрти супружника наследник прима за трећину умањену пензију. Тим пре што када остане сам има много веће издатке за комуналије, порезе, лекове... те је питање колико му може преостати за иоле пристојан живот.

Разлог више, како истиче Радовић, да се ово питање што пре нађе и пред скупштинским посланицима је што су данашњи пензионери за цео  радни век уплаћивали доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, те ни по том основу породичне принадлежности не би требало умањивати. Пензија која је припадала осигуранику за живота требало би у истом износу да остане и наследнику, истиче он.

У Министарству рада и Фонду ПИО нису изненађени оваквим захтевима, јер није први пут, како кажу, да се јављају они који траже да се промени начин обрачуна породичних пензија. Односно да оне остану исте и после смрти оног ко их је до тада примао.

На питање какве су шансе да се нешто промени у овом делу, надлежни тврде, да до даљег остаје све по старом. Да би се то променило, морао би да се промени закон. Међутим, колико знају, званичне иницијативе за то никада није било. Једино што се тренутно тражи јесте да се врати стари начин обрачуна пензија – 50 одсто с растом трошкова живота и исто толико с платама и то квартално, а не, као што је сада случај, два пута годишње.

У Фонду ПИО истичу да постојећи закон прописује да се породичне пензије умањују за трећину уколико остаје један наследник, односно прималац ове принадлежности. У том случају ће са чеком стићи 70 одсто пензије која се изводи из просека старосне пензије. Дакле, ако је неко имао старосну пензију од 15.000 динара, после његове смрти породична пензија ће износити 10.500 динара. Истовремено ће за два члана домаћинства – односно наследника, породична пензија износити 80 одсто, што је умањење за 20 процената. Троје наследника добијаће 90 одсто пензије, а уколико је њих четворо – за исплату ће им стизати пун износ пензије, дакле 100 одсто.

У Србији породичну пензију тренутно прима 310.000 најстаријих или петина укупног броја пензионера у Србији. Просек породичне пензије је око 10.417 динара, потврђују у Фонду ПИО.

С обзиром на то да се породична принадлежност изводи из старосне пензије која се по садашњем закону обрачунава тако што се узимају све године радног стажа почев од 1970. до данас, најнижа принадлежност не може да буде испод 20 одсто од просека из претходне године. Уколико би се то догодило, морало би да се иде на ванредно усклађивање принадлежности.

Марија Тодоровић, члан Управног одбора Фонда ПИО запослених, каже да би до промене у износима породичне пензије могло да дође само уколико се измени и закон. Међутим, оваква законска одредница је стара деценијама и у српском пензијском систему је породична пензија увек била умањена у односу на личну у зависности од броја издржаваних лица.

– Сасвим је друго питање ако је породична пензија толико мала да наследник од ње не може да живи, а због година и здравственог стања није у могућности да додатно зарађује. Тада би морао да тражи помоћ Центра за социјални рад, како би се материјално стање поправило. Колико је познато, породичне пензије су свуда у окружењу мање од личних, односно оне коју је осигураник зарадио на основу својих уплата за под старе дане", истиче Тодоровићева, додајући да су мале шансе да се у овом делу било шта промени.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.