Срчка и Грбија

Са разних страна нас опомињу – прети вам грчки сценарио! Кратко речено, економски колапс, социјални немири, политичка нестабилност... ТеснасарадњаНемачке и Француске кратко је по именима њихових лидера названа Меркози,а после избора у Француској прекрштена у Мерколанд. Врло брзо ће се показати да ли ћемо из сличности Србије и Грчке изаћи као Срчка или Грбија.

Као у Србији, парламентарни избори у Грчкој били су 6.маја. Тамо је као израз општенародног незадовољства победио глас протеста који није био „бео” као код нас него јарко „црвен”. Пријатељ Грк, страсни политичар, са осмехом је одговорио на моју забринутост:„Не брини. То је било емотивно протестно гласање. На следећим изборима победиће разум”. Од тада, за нешто мањеод два месеца у Грчкој су по кратком поступку који намеће криза обављене консултације о формирању владе, свака странка је добила по неколико дана да формира већину, закључено је да у тој подели гласова и посланика консензус није могућ, расписани су и поновљени избори, грађани су гласали одговорно, за три дана формирана је парламентарна већина и формирана је влада!

А шта се у истом периоду догодило код нас? Скоро па ништа. Прво је све одложено за две недеље због другог круга председничких избора што је доказ да прећутно прихватамо веће ингеренције председника од оних које му Устав прописује. Онда нас је „неочекивани избор новог председника” изненадио до те мере да су сви претходни договори о коалицијама попадали у воду. Наиме, показало се да су програми већине политичких партија за излазак из наше, српске кризе толико уопштени да га могу спроводити у било како сложеној влади. Још горе. У међусобном уцењивању, ко с ким жели а ко с ким не жели, ко ће коме да чува леђа, ко шта нуди а ко шта тражи нико се не обазире на чињеницу да свакодневно клизимо ка банкроту.

Циљ „преговора” који се воде очигледно је формирање владе која ће максимално личити на прошлу, доказано неуспешну у сфери економије, и која ће увести само минимум промена политике која је довела до катастрофе у којој живимо. Неодговорном консензусу о томе како избећи или бар успорити неизбежне реформе придодат је и жестоки обрачун са Преокретом који те реформе тражии очекује. Зато су у жижу политичког договора враћана питања Косова и Републике Српске, стари параван за нови талас антиреформске, неодлучне и неодговорне политике. Парцијални партијски и тајкунски интереси поново се крију иза новог таласа „националних приоритета”, иза претње дестабилизацијом региона а све то са жељом да се посредно, колико год је то могуће, успори процес европских интеграција.

Ту је још једна, битна разлика између Србије и Грчке. Као део велике европске породице Грчка има програм солидарне помоћи ЕУ и уз све проблеме и расправе, грчко друштво је спремно да спроведе тешки програм преживљавања. Ми немамо ништа осим можда последње прилике да кроз озбиљне захвате у системске проблеме који пре свега спутавају приватни бизнис докажемо озбиљност свог европског опредељења. Наравно, постоји и,по мом мишљењу,за Србију дугорочно погубна, политички условљена финансијска помоћ из Москве.

Ма колико ме уверавали у супротно, као и велики део јавности не верујем да потенцијални коалициони партнери расправљају о програмима. Разговара се о што безболнијем довођењу Србије на саму ивицу пропасти, све по старој навици избегавања озбиљних будућих одлука и останка на власти без обзира на то да ли ће се управљати сиромашном, безнадном Србијом, или модерном државом, чланицом ЕУ.

Жан Фабр је говорећи о Грчкој рекао: „Неморално је лагати друге, али трагично је лагати самог себе. То је слепа улица у којој се Грчка налази, из које не може изаћи уколико се не суочи са реалношћу и не преузме обавезе које из тога произилазе. Грчки грађани су своју одговорност показали на изборима 17. јуна, када су отворили могућност за стварање владе која ће се храбро и одлучно ухватити у коштац са кризом”.

Дужина преговора коју трпимо јасно показује да ни одлучности ни одговорности нема међу онима који одлучују о нашој будућности. Уместо владе и парламента у пуном радном замаху, наше институције зјапе празне, без идеја и било какве акције које би довеле до заустављања безнађа и биле први корак ка другачијој Србији.

Јако ми се допао виц у коме Грк пита нашег туристу: „Хоћете ли да код нас видите нашу прошлост или своју будућност?” Када су у питању политичке одлуке волео бих да нам будућност буде Грчка. Иначе, моја Срчка не би издржала да постанемо Грбија.