Srčka i Grbija

Sa raznih strana nas opominju – preti vam grčki scenario! Kratko rečeno, ekonomski kolaps, socijalni nemiri, politička nestabilnost... TesnasaradnjaNemačke i Francuske kratko je po imenima njihovih lidera nazvana Merkozi,a posle izbora u Francuskoj prekrštena u Merkoland. Vrlo brzo će se pokazati da li ćemo iz sličnosti Srbije i Grčke izaći kao Srčka ili Grbija.

Kao u Srbiji, parlamentarni izbori u Grčkoj bili su 6.maja. Tamo je kao izraz opštenarodnog nezadovoljstva pobedio glas protesta koji nije bio „beo” kao kod nas nego jarko „crven”. Prijatelj Grk, strasni političar, sa osmehom je odgovorio na moju zabrinutost:„Ne brini. To je bilo emotivno protestno glasanje. Na sledećim izborima pobediće razum”. Od tada, za nešto manjeod dva meseca u Grčkoj su po kratkom postupku koji nameće kriza obavljene konsultacije o formiranju vlade, svaka stranka je dobila po nekoliko dana da formira većinu, zaključeno je da u toj podeli glasova i poslanika konsenzus nije moguć, raspisani su i ponovljeni izbori, građani su glasali odgovorno, za tri dana formirana je parlamentarna većina i formirana je vlada!

A šta se u istom periodu dogodilo kod nas? Skoro pa ništa. Prvo je sve odloženo za dve nedelje zbog drugog kruga predsedničkih izbora što je dokaz da prećutno prihvatamo veće ingerencije predsednika od onih koje mu Ustav propisuje. Onda nas je „neočekivani izbor novog predsednika” iznenadio do te mere da su svi prethodni dogovori o koalicijama popadali u vodu. Naime, pokazalo se da su programi većine političkih partija za izlazak iz naše, srpske krize toliko uopšteni da ga mogu sprovoditi u bilo kako složenoj vladi. Još gore. U međusobnom ucenjivanju, ko s kim želi a ko s kim ne želi, ko će kome da čuva leđa, ko šta nudi a ko šta traži niko se ne obazire na činjenicu da svakodnevno klizimo ka bankrotu.

Cilj „pregovora” koji se vode očigledno je formiranje vlade koja će maksimalno ličiti na prošlu, dokazano neuspešnu u sferi ekonomije, i koja će uvesti samo minimum promena politike koja je dovela do katastrofe u kojoj živimo. Neodgovornom konsenzusu o tome kako izbeći ili bar usporiti neizbežne reforme pridodat je i žestoki obračun sa Preokretom koji te reforme tražii očekuje. Zato su u žižu političkog dogovora vraćana pitanja Kosova i Republike Srpske, stari paravan za novi talas antireformske, neodlučne i neodgovorne politike. Parcijalni partijski i tajkunski interesi ponovo se kriju iza novog talasa „nacionalnih prioriteta”, iza pretnje destabilizacijom regiona a sve to sa željom da se posredno, koliko god je to moguće, uspori proces evropskih integracija.

Tu je još jedna, bitna razlika između Srbije i Grčke. Kao deo velike evropske porodice Grčka ima program solidarne pomoći EU i uz sve probleme i rasprave, grčko društvo je spremno da sprovede teški program preživljavanja. Mi nemamo ništa osim možda poslednje prilike da kroz ozbiljne zahvate u sistemske probleme koji pre svega sputavaju privatni biznis dokažemo ozbiljnost svog evropskog opredeljenja. Naravno, postoji i,po mom mišljenju,za Srbiju dugoročno pogubna, politički uslovljena finansijska pomoć iz Moskve.

Ma koliko me uveravali u suprotno, kao i veliki deo javnosti ne verujem da potencijalni koalicioni partneri raspravljaju o programima. Razgovara se o što bezbolnijem dovođenju Srbije na samu ivicu propasti, sve po staroj navici izbegavanja ozbiljnih budućih odluka i ostanka na vlasti bez obzira na to da li će se upravljati siromašnom, beznadnom Srbijom, ili modernom državom, članicom EU.

Žan Fabr je govoreći o Grčkoj rekao: „Nemoralno je lagati druge, ali tragično je lagati samog sebe. To je slepa ulica u kojoj se Grčka nalazi, iz koje ne može izaći ukoliko se ne suoči sa realnošću i ne preuzme obaveze koje iz toga proizilaze. Grčki građani su svoju odgovornost pokazali na izborima 17. juna, kada su otvorili mogućnost za stvaranje vlade koja će se hrabro i odlučno uhvatiti u koštac sa krizom”.

Dužina pregovora koju trpimo jasno pokazuje da ni odlučnosti ni odgovornosti nema među onima koji odlučuju o našoj budućnosti. Umesto vlade i parlamenta u punom radnom zamahu, naše institucije zjape prazne, bez ideja i bilo kakve akcije koje bi dovele do zaustavljanja beznađa i bile prvi korak ka drugačijoj Srbiji.

Jako mi se dopao vic u kome Grk pita našeg turistu: „Hoćete li da kod nas vidite našu prošlost ili svoju budućnost?” Kada su u pitanju političke odluke voleo bih da nam budućnost bude Grčka. Inače, moja Srčka ne bi izdržala da postanemo Grbija.