Пирамида зла

Црне хронике деведесетих година прошлог века полако се селе у судске пресуде. Правда је спора. Она стиже 15 или 10 година касније и даје наду да ће бити расветљени и злочини који још чаме под велом тајне.

Суд је у посебном поступку, седам година после пресуде за атентат на Вука Драшковића у Будви по заједничкој оптужници за убиство Ивана Стамболића, утврдио како су начелници служби Државне безбедности помогли атентаторима.

У случајевима отмице и убиства Стамболића, покушаја убиства Драшковића и злочина на Ибарској магистрали утврђени су детаљи наредбодавног ланца у фази извршења злочина, а остало је непознато како су изгледали договори у самом врху пирамиде зла.

Слободан Милошевић никада није био на оптуженичкој клупи у Београду.У оптужници је наведено да је Милошевић током 2000. године „оценио да му прети опасност од појачане политичке активности Драшковића и Стамболића”. О његовој улози наводи се још само ово: „Милошевић ступа у контакт са Легијом, а затим, у неколико телефонских и непосредних разговора, од Марковића и Павковића тражи да Легији пруже помоћ кроз незакониту употребу материјалних и других средстава и кадровских потенцијала органа на чијем су челу били”. Даље су „кадрови” све урадили сами и утврђено је како су отели и убили Ивана Стамболића, како су пуцали на Драшковића и како су извели смртни поход камиона с песком на Ибарској магистрали, што је такође био покушај атентата на лидера СПО.

За ова три злочина укупно је, на три суђења, изречено 489 година затвора, што је скоро пет векова, али је главнокомандујући остао некажњен иако се и у образложењу пресуде истиче да су осуђени организовали убиства по налогу Милошевића. Суд је био усредсређен на њихову кривицу, а Милошевићево име само је помогло у утврђивању чињеница. Једноставно, он није био наш него хашки оптуженик.

„Милорад Улемек Легија је у Београду и Кули као командант ЈСО организовао криминалну групу у којој је сваки члан имао своју улогу, ради стицања добити и моћи и да би по налогу Слободана Милошевића вршили убиства у оквиру овог злочиначког удружења. По Милошевићевом налогу је на више састанака у Београду издао наређења да убију Вука Драшковића и Ивана Стамболића”, речено је у образложењу пресуде донете пре седам година у Специјалном суду.

Улемек је осуђен и на 40 година затвора за убиство Зорана Ђинђића, које се догодило две и по године после петооктобарских промена, у којима је имао велики допринос. „Заправо се”, како је речено у образложењу пресуде, „приклонио народу и новој власти, како би могао да врши кривична дела и како не би био изручен Хашком трибуналу”.

Смрт Слободана Милошевића у Схевенингену обуставила је све кривичне поступке против њега. Тиме је остала да важи и претпоставка невиности која каже да нико не може бити сматран кривим за кривично дело док то не буде утврђено правноснажном пресудом.