Смех због бркова у „Нашој кући”

Кикинда – Чим је угледао сниматеља Драга, Ђорђе је почео да се смеје. Додирујући се прстима изнад усана, јасно је ставио до знања да су узрок његовог доброг расположења Драгови бркови. Тим брковима заиста ништа не фали, али Ђорђе, иако има више од двадесет година, ретко среће бркате људе. – Прошли пут му је био смешан човек који је носио каиш – објашњава нам једна од терапеуткиња дневног боравка за особе ометене у развоју „Наша кућа” у Кикинди.

У посету боравку смо дошли из више разлога. Први је што „Нашу кућу” већ годину дана води Удружење родитеља и старатеља деце ометене у развоју. Пре тога тај посао обављала је овдашња Специјална школа 6. октобар. Желели смо да видимо како се родитељи сналазе. Други разлог – корисницима боравка је недавно неко уплатио летовање. Хтели смо да сазнамо више о томе. Испоставило се, међутим, да особа жели да остане анонимна, и да није једина која је оваквим гестом показала бригу и саосећање према Ђорђу и његовим пријатељима. Осим тога, хтели смо да завиримо и у пластеник „Наше куће” у којем корисници боравка предано узгајају парадајз, паприку, тиквице, бундеву... – Врло су вредни. Брзо уче и обожавају да проводе време овде – каже за „Политику” Стева Јаконић, родитељ задужен за пластеничку производњу. Његова ћерка Јелена такође је штићеница „Наше куће”. Нажалост, слепа је, па није у могућности да помогне оцу око биљака. Тата Стеву, како га у боравку зову, међутим то не спречава да своје знање о неговању биљака пренесе на остале младе. – Слушамо тата Стеву. Заливамо, чупкамо траву. Трава расте и то није добро за биљку. Кад се коров рашири, онда биљка не може да расте – објашњава нам 23-годишњи Зоран Савичић.

Од првих плодова који буду сазрели направиће салату, којом ће се заједно почастити млади, њихови родитељи и стручни сарадници који свакодневно брину о њима. Део поврћа ће продати, а део поклонити оним штићеницима чије породице живе изузетно скромно. – Жеља нам је да набавимо још један пластеник, где бисмо имали лековито и зачинско биље, расаде цвећа, па да онда наша деца то продају и тако увиде да и они могу нешто да раде. Знате, њима је јако битно да се осете равноправним члановима друштва, а то могу онда када се и њима повере неки задаци, када и они добију прилику не само да се друже него и стварају нешто лепо и корисно – наводи за „Политику” потпредседница удружења Смиља Комлушки. – Врло озбиљно размишљамо о социјалном предузетништву. Тако се руше баријере око особа са посебним потребама и побољшава њихова видљивост и укљученост у заједницу – додаје социјални радник Мирко Јанкелић, који волонтира у „Нашој кући”.

Упитан зашто ради бесплатно, Јанкелић одговара да када човек види да може да учини нешто добро, не пита колико то кошта.

Ђорђе, који нас је све време посматрао и смешкао се кад год би угледао Драгове бркове, напослетку се фотографисао са њим. Претходно су Ђорђа другари из боравка критиковали јер „није лепо да се смејеш неком само зато што је другачији. Ђорђе је прихватио Драга. И његове бркове.

----------------------------------------------

Уточиште и за родитеље

„Наша кућа има двадесетак штићеника ометених у развоју доби од 19 до 50 година. Осим што им омогућава здравствену негу и радну терапију, удружење пружа и велику моралну подршку родитељима особа са посебним потребама. Дневни боравак је отворен сваког радног дана од 8 до 15 часова и има ангажоване социјалне раднике, лекаре, психологе, терапеуте. Део њих волонтира. Родитељи су такође укључени у све активности. Локална самоуправа обезбедила је простор, возило, а сваке године из буџета издваја и новац за рад ове куће.