Појас за спасавање сиромашних

Ако криза увек погоди највише оне који имају најмање како да им се
помогне да им не буде још теже? Које мере држава треба да донесе како их евентуално замрзавање плата и пензија, као и повећање ПДВ-а не би још више угрозило?

У претходне четири године социјална слика Србије поприлично се променила. Тако је данас сваки десети грaђанин наше земље сиромашан, а сваки четврти је незапослен. Ако нису допринели погоршавању јавних финансија зашто би сада морали додатно да испаштају?

Заговорници политике штедње једноставно кажу: прво свима мора да нам буде горе да би нам касније било боље. Јер, алтернатива мерама штедње, које предлаже Фискални савет, јесте дужничка криза са знатно већим падом запослености и реалне вредности доходака грађана.

У свом последњем извештају, у коме између осталог предлажу повећање ПДВ-а и замрзавање плата и пензија, чланови Фискалног савета кажу  да би програм за уравнотежење државног буџета привремено смањио стандард грађана. Боље је, сматрају, да тај пад буде плански него стихијски.

„То је неопходан услов да би се спречила дужничка криза и још већи пад стандарда грађана”, пише у њиховом извештају. У том документу наводи се неколико мера којима би се, на неки начин, заштитили најсиромашнији слојеви становништва.

– Материјални облици социјалне помоћи домаћинствима и минималне пензије били би изузети од замрзавања и индексирали би се према расту потрошачких цена. Тиме би се најсиромашнији грађани заштитили од повећања пореза и подизања цена које држава контролише. На нивоу републике формирао би се фонд за једнократну помоћ, а локалне заједнице би се активније укључиле у социјалну заштиту – предлажу чланови Фискалног савета.

Јер, локалне заједнице ће, чак и у случају да се промени Закон о финансирању локалне самоуправе, располагати са више средстава него што је то био случај у периоду од 2006. до 2008. године, па би део тог новца могле да користе за програме социјалне заштите, додаје се. И то тако што би обухватили и оне грађане који су у тешком материјалном положају, а не примају помоћ из буџета Републике.

– Међутим, и у овом случају неопходни су одабир и препознавање  најугроженијих, како би ограничена средства дошла до оних којима су најпотребнија. Стога би предност требало дати мерама које су усмерене на помоћ породицама у стању крајњег сиромаштва, уместо мерама које нису условљене економским стањем корисника. Другим речима, можда је целисходније да помоћ добију само социјално угрожене труднице, а не све како је то сада предвиђено мерама за подстицање наталитета – појашњавају у Фискалном савету.

Натпросечан терет оздрављења српских финансија поднели би запослени у јавном сектору. То је са економског становишта оправдано, јер су плате у јавном сектору веће него у приватном, а ризик од губитка посла мањи, пише у извештају. Стандард најсиромашнијих грађана заштитио би се повећањем њихових доходака у складу са растом цена, напомињу.

Постоји и рачуница колико би евентуално повећање ПДВ-а, уз поскупљење струје и комуналија од 10 одсто утицало на пад стандарда. Инфлација би се, у том случају, једнократно повећала за 2,2 до 4,3 одсто. Статистички просечна месечна потрошња домаћинстава у Србији у 2011. години износила је 47.000 динара. Повећање цена за два одсто једнако је губитку од око 900 динара месечно, док би повећање цена до 4,3 процентна поена смањило потрошњу за око две хиљаде динара, израчунали су у Фискалном савету.

Ипак, сиромаштво и незапосленост нису проблеми који муче само Србију. Најновији извештај Светске банке показује да су ово два највећа изазова са којима се суочава регион. Креатори економске политике треба посебно да имају у виду тешку социјалну ситуацију, наводи се у овом документу. Јер, после економског раста од 2,2 одсто у 2012. години ове године очекује се значајно успоравање и опоравак од 1,1 одсто.

Лазар Шестовић, економиста Светске банке, истиче да је приликом заштите најслабијих слојева становништва најбитније „препознати”  најсиромашније како помоћ не би добили они којима није неопходна.

– Мере попут социјалне цене хлеба и струје не дају добре резултате, јер се односе не све грађане. Тако помоћ добијају и они којима није потребна. Тако се новац који је намењен најсиромашнијима и који је ограничен – расипа. Та средства могла би много паметније да се искористе. Такође, неопходно је да се укупна издвајања за најсиромашније у буџету повећају. На уштрб неких других трошкова који ће бити смањени – каже Шестовић.