Неће бити обарања мале матуре

– Завршни испит неће бити „оборен”. Дојава о наводном продавању тестова стигла нам је из две школе, а испоставило се да су ђаци у тим школама постигли лошије резултате него генерација прошле године. Нема разлога за оспоравање завршног испита, извештаји 3.113 супервизора потврђују да није било масовног преписивања и угрожавања регуларности провере знања – изјавио је јуче за „Политику” Зоран Костић, помоћник министра просвете и науке.

Он је појаснио да ће последице сносити они који су направили прекршај, било да су угрозили регуларност мале матуре или узнемирили јавност. Ко су они, утврдиће полиција.
За коју карику можете са сигурношћу да тврдите да није попустила у ланцу спровођења завршног испита?

– Ни за једну. И у банци постоји систем заштите који не може да спречи злу намеру. Очито је и у причи о исправности спровођења завршног испита неко био злонамеран – закључује Костић.

Родитељи ђака из две београдске школе тврде да су пред почетак теста из математике могли на улици за хиљаду динара да купе три комбинације тестова, од којих је један био и на матури.

Директор штампарије „Службеног гласника” Петар Младеновић истиче да „спорни тестови, наводне копије правих, који су се појавили у јавности не изгледају као тестови који су изашли из службене штампарије”.

Тестови су морали бити чувани у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања, јер тамо су настали. Колико су добро сачувани?

– Не постоји ниједан рачунар на којем су депоновани, ни у фази израде. Припремани су у изолованом делу завода где неовлашћени немају приступ, нити се радни материјал шаље и-мејловима. Кад се посао обави, све се брише са рачунара, а подаци се чувају на екстерној меморији, под надзором – објаснио нам је Драган Банићевић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Ко је одговоран за чување тестова на тој меморији?
– Ја сам једини одговоран. Никада у руци нисам имамо штампану, нити сам видео-електронску верзију теста, то показује који је степен сигурности. Процедура је прописана законом. Стриктно се држимо протокола и радимо под видео-надзором. Код нас је као да улазите у сеф Народне банке, нису свима врата отворена, сваки улаз се бележи и нема шансе да о томе не остане траг – каже Банићевић.

Коначне комбинације тестова нису достављене штампарији електронским путем него „пешке”?
– Тако је. Тамо не иде један човек, нити материјал носи у џепу. У пратњи полицијских службеника предајемо материјал „Службеном гласнику”, сачекамо први отисак у штампарији, парафирамо га и даљи посао је у надлежности задуженог за штампу – појаснио је Банићевић.

Он није хтео да коментарише која је карика у ланцу чувања тестова могла најпре да пукне, али је рекао:
– Када полиција уради свој део посла, за два-три дана знаће се ко је и зашто посумњао у регуларност завршног испита. За мене је ово узнемиравање јавности и деце.

На питање да ли је штампарија крива за потенцијални пропуст у чувању и дистрибуцији тестова за малу матуру, Петар Младеновић, директор штампарије „Службеног гласника”, тврди да није:
– Комплетан процес штампе, израде, дораде, паковања и чувања у магацину био је под видео-надзором. Дежурни полицајци били су непрестано у нашим просторијама од како је кренула штампа док и последњи пакет није испоручен. А испоруку су обављали припадници МУП-а. Марицама су одвозили запечаћене пакете – каже директор штампарије.

Штампање, паковање и депоновање тестова у јединој овлашћеној штампарији почело је 5. јуна, а комплетан процес, закључно са изношењем кутија из просторија „Службеног гласника”, сачуван је на видео-записима које ће МУП добити на увид чим буде тражио, уверава Младеновић.

– Код нас су тестови стигли у пратњи службеника полиције и надлежних из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања. Први отисак прегледан је и потписан, а онда су тестови одштампани у захтеваном тиражу од 84.000 примерака по комбинацији. Имали смо три комбинације српског и три математике. Последњи су одштампани у петак 15. јуна и одмах упаковани у специјалне кесе са бар-кодом и лепљивом траком, осигуране као кесе за транспорт новчаница. Оне су спаковане у кутије, такође, обележене. Спремни тестови су депоновани у нашем магацину, где су били под константним полицијским и видео-надзором, плус је свакодневно долазио представник Министарства просвете и науке да дежура – образлаже Младеновић.

У суботу, 16. јуна, у 9 сати почела је дистрибуција тестова, искључиво марицом, под надзором полиције и просветних инспектора.

– Испорука од штампарије до 17 школских управа завршена је нешто пре 14 сати, када су и наше прострије напустили дежурни полицајци – тврди Младеновић.
Трећа станица на путовању тестова од аутора до осмака су школске управе или школе, такозвани пунктови, у којима су се задаци чували у сефовима под непрестаним полицијским надзором. И то је, изгледа, ћорсокак за потенцијалну злоупотребу.

Са пунктова за сваку основну школу директори су у пратњи сарадника и школског полицајца преузимали тестове, од седам до осам ујутру. Већ у девет часова супервизори су проверавали да ли су тек донети тестови закључани. Запечаћене кесе нису смеле да буду отворене док се не саопшти извучена комбинација за испит.

– И тада су маказама сечене искључиво кесе са тестовима које су осмаци решавали, и то пред ђацима у испитној сали. Остале се и даље чувају запечаћене. То значи да директор, комисија, наставници, супервизори нису видели тестове пре него што су почели да их деле ученицима – дочарава Златко Грушановић, директор Основне школе „Вук Караџић”.

Да ли је могуће да су испитне комбинације „исцуреле” из круга неке осмолетке?
– Неизводљиво је. Сат времена пре испита тестови стижу у школу. У 9.15 ђаци су већ у испитној сали. У међувремену ђак не може да научи по 20 питања са три различита теста, која је требало фотокопирати, понудити и продати. Директори материјал за испит преузимају под пуном материјалном и кривичном одговорношћу. Ниједан не би овако укаљао своје име и име школе – верује Грушановић.

Ко је и да ли је заказао, утврдиће полиција.