Neće biti obaranja male mature

– Završni ispit neće biti „oboren”. Dojava o navodnom prodavanju testova stigla nam je iz dve škole, a ispostavilo se da su đaci u tim školama postigli lošije rezultate nego generacija prošle godine. Nema razloga za osporavanje završnog ispita, izveštaji 3.113 supervizora potvrđuju da nije bilo masovnog prepisivanja i ugrožavanja regularnosti provere znanja – izjavio je juče za „Politiku” Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke.

On je pojasnio da će posledice snositi oni koji su napravili prekršaj, bilo da su ugrozili regularnost male mature ili uznemirili javnost. Ko su oni, utvrdiće policija.
Za koju kariku možete sa sigurnošću da tvrdite da nije popustila u lancu sprovođenja završnog ispita?

– Ni za jednu. I u banci postoji sistem zaštite koji ne može da spreči zlu nameru. Očito je i u priči o ispravnosti sprovođenja završnog ispita neko bio zlonameran – zaključuje Kostić.

Roditelji đaka iz dve beogradske škole tvrde da su pred početak testa iz matematike mogli na ulici za hiljadu dinara da kupe tri kombinacije testova, od kojih je jedan bio i na maturi.

Direktor štamparije „Službenog glasnika” Petar Mladenović ističe da „sporni testovi, navodne kopije pravih, koji su se pojavili u javnosti ne izgledaju kao testovi koji su izašli iz službene štamparije”.

Testovi su morali biti čuvani u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, jer tamo su nastali. Koliko su dobro sačuvani?

– Ne postoji nijedan računar na kojem su deponovani, ni u fazi izrade. Pripremani su u izolovanom delu zavoda gde neovlašćeni nemaju pristup, niti se radni materijal šalje i-mejlovima. Kad se posao obavi, sve se briše sa računara, a podaci se čuvaju na eksternoj memoriji, pod nadzorom – objasnio nam je Dragan Banićević, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Ko je odgovoran za čuvanje testova na toj memoriji?
– Ja sam jedini odgovoran. Nikada u ruci nisam imamo štampanu, niti sam video-elektronsku verziju testa, to pokazuje koji je stepen sigurnosti. Procedura je propisana zakonom. Striktno se držimo protokola i radimo pod video-nadzorom. Kod nas je kao da ulazite u sef Narodne banke, nisu svima vrata otvorena, svaki ulaz se beleži i nema šanse da o tome ne ostane trag – kaže Banićević.

Konačne kombinacije testova nisu dostavljene štampariji elektronskim putem nego „peške”?
– Tako je. Tamo ne ide jedan čovek, niti materijal nosi u džepu. U pratnji policijskih službenika predajemo materijal „Službenom glasniku”, sačekamo prvi otisak u štampariji, parafiramo ga i dalji posao je u nadležnosti zaduženog za štampu – pojasnio je Banićević.

On nije hteo da komentariše koja je karika u lancu čuvanja testova mogla najpre da pukne, ali je rekao:
– Kada policija uradi svoj deo posla, za dva-tri dana znaće se ko je i zašto posumnjao u regularnost završnog ispita. Za mene je ovo uznemiravanje javnosti i dece.

Na pitanje da li je štamparija kriva za potencijalni propust u čuvanju i distribuciji testova za malu maturu, Petar Mladenović, direktor štamparije „Službenog glasnika”, tvrdi da nije:
– Kompletan proces štampe, izrade, dorade, pakovanja i čuvanja u magacinu bio je pod video-nadzorom. Dežurni policajci bili su neprestano u našim prostorijama od kako je krenula štampa dok i poslednji paket nije isporučen. A isporuku su obavljali pripadnici MUP-a. Maricama su odvozili zapečaćene pakete – kaže direktor štamparije.

Štampanje, pakovanje i deponovanje testova u jedinoj ovlašćenoj štampariji počelo je 5. juna, a kompletan proces, zaključno sa iznošenjem kutija iz prostorija „Službenog glasnika”, sačuvan je na video-zapisima koje će MUP dobiti na uvid čim bude tražio, uverava Mladenović.

– Kod nas su testovi stigli u pratnji službenika policije i nadležnih iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Prvi otisak pregledan je i potpisan, a onda su testovi odštampani u zahtevanom tiražu od 84.000 primeraka po kombinaciji. Imali smo tri kombinacije srpskog i tri matematike. Poslednji su odštampani u petak 15. juna i odmah upakovani u specijalne kese sa bar-kodom i lepljivom trakom, osigurane kao kese za transport novčanica. One su spakovane u kutije, takođe, obeležene. Spremni testovi su deponovani u našem magacinu, gde su bili pod konstantnim policijskim i video-nadzorom, plus je svakodnevno dolazio predstavnik Ministarstva prosvete i nauke da dežura – obrazlaže Mladenović.

U subotu, 16. juna, u 9 sati počela je distribucija testova, isključivo maricom, pod nadzorom policije i prosvetnih inspektora.

– Isporuka od štamparije do 17 školskih uprava završena je nešto pre 14 sati, kada su i naše prostrije napustili dežurni policajci – tvrdi Mladenović.
Treća stanica na putovanju testova od autora do osmaka su školske uprave ili škole, takozvani punktovi, u kojima su se zadaci čuvali u sefovima pod neprestanim policijskim nadzorom. I to je, izgleda, ćorsokak za potencijalnu zloupotrebu.

Sa punktova za svaku osnovnu školu direktori su u pratnji saradnika i školskog policajca preuzimali testove, od sedam do osam ujutru. Već u devet časova supervizori su proveravali da li su tek doneti testovi zaključani. Zapečaćene kese nisu smele da budu otvorene dok se ne saopšti izvučena kombinacija za ispit.

– I tada su makazama sečene isključivo kese sa testovima koje su osmaci rešavali, i to pred đacima u ispitnoj sali. Ostale se i dalje čuvaju zapečaćene. To znači da direktor, komisija, nastavnici, supervizori nisu videli testove pre nego što su počeli da ih dele učenicima – dočarava Zlatko Grušanović, direktor Osnovne škole „Vuk Karadžić”.

Da li je moguće da su ispitne kombinacije „iscurele” iz kruga neke osmoletke?
– Neizvodljivo je. Sat vremena pre ispita testovi stižu u školu. U 9.15 đaci su već u ispitnoj sali. U međuvremenu đak ne može da nauči po 20 pitanja sa tri različita testa, koja je trebalo fotokopirati, ponuditi i prodati. Direktori materijal za ispit preuzimaju pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću. Nijedan ne bi ovako ukaljao svoje ime i ime škole – veruje Grušanović.

Ko je i da li je zakazao, utvrdiće policija.