Стара воћка

Мушмула је стара листопадна воћка, исто колико крушка и дуња. Поникла је у Малој Азији. Има је у Шумадији и Поморављу. У нашу земљу је давно доспела из Грчке, преко семитских трговаца.

Плодови мушмуле су укусни, пријатни, освежавајући и здрави, богати разним минералним солима, пектинастим материјама, угљеним хидратима и органским киселинама које благотворно утичу на човечији организам. Мушмула стасава за јело од друге половине октобра до краја децембра.

Мушмула је умерено-континентална воћка која успева у истим климатским условима као крушка и дуња. Успева до 800 метара надморске висине. Није пробирач земљишта. Ако је окалемљена на бели глог, може да се гаји и на сувљим и каменитијим земљиштима. Ипак, више јој одговарају дубока, растресита и умерено влажна земљишта.

Размножава се искључиви калемљењем. Калеми се углавном на дуњу, бели и црни глог, на обичну и шведску оскорушу.

Обично се саде два-три стабла у угловима или окрајцима башта. (За производњу плодова за тржиште сади се више стабала у међуредном растојању четири метра и 2-2,5 метара у реду.

Сади се на исти начин као и остале воћне врсте. Приликом сађења мушмулу треба пођубрити са 5-10 килограма прегорелог стајњака и 100 грама минералног ђубрива.

Орезује се с пролећа.. На садници се одмери од земље 60 центиметара, изнад тога одброји се пет пупољака и воћкица прекрати изнад последњег. У току прве године треба образовати пирамидалну крошњу.

Мушмула у току гајења захтева орезивање сваке године ради образовања новог родног дрвета. Скраћују се не само двогодишње и трогодишње гране, већ и једногодишњи леторасти.

Упоредо са орезивањем мушмулу треба сваке године ђубрити са 1-2 килограма комплексног минералног ђубрива, а рано с пролећа земљиште прекопати.

Ова воћна врста је веома отпорна према биљним болестима и штеточинама.