Младићу помагао и „генерал у пензији”

БЕОГРАД – Пред Тужилаштвом за ратне злочине у току је кривични поступак против 13 лица за које се сумња да су учествовали у помагању и скривању Ратка Младића и Стојана Жупљанина, а међу њима се налазе и високопозиционирани припадник војне безбедности у пензији, као и два висока функционера са локалног нивоа.

Против 13 лица, за које имамо довољан степен основа или основане сумње, започео је кривични поступак, против седам лица он је у фази предистражног поступка, а против шест је започета истрага у складу са Законом о кривичном поступку, прецизирао је Вукчевић, који није могао да каже када ће и да ли бити нових хапшења, јер је „истрага жива ствар”.

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић рекао је на конференцији за новинаре да се за помагање Младићу, у оквиру предмета „Јатаци”, води кривични поступак против шест лица, од којих је један генерал у пензији, а био је високи функционер војне безбедности.

На питање ко је генерал у пензији, Вукчевић није желео да прецизира да ли је реч о генералу Аци Томићу, који се у медијима помињао као помагач.

„За њега је дата наредба о спровођењу истраге, нећу да кажем име, а ви сами закључите”, рекао је Вукчевић.

За помагање Стојану Жупљанину у току је кривични поступак против седам особа, од којих су двоје имали високе функције на локалу.

Вукчевић је рекао да су потпуно разоткривена кретања и све особе које су биле у контакту не само са Младићем и Жупљанином, већ и Гораном Хаџићем и Радованом Караџићем.

Када је у питању истрага о помагачима Ратку Младићу, Вукчевић је истакао да је Младић надлежним органима, односно члановима Акционог тима, у једном тренутку после 2006. године био на „дохват руке” и да је та акција обављена крајње непрофесионално, површно и траљаво.

„Да будем прецизан, Младић се налазио на 200 метара од њих, а пошто нису могли да уђу у кућу у околини Београда где се он скривао, јер је власник куће био у Београду, они су га позвали и рекли му да одмах дође у станицу милиције на Чукарици”, рекао је Вукчевић и додао да претрес објекта није извршен, а да је Младић два дана после те акције напустио ту локацију.

Тај догађај се додатно истражује, нагласио је Вукчевић и прецизирао да је Младић потом аутобусом отишао у Лазарево, где је боравио пет година, односно до хапшења.

Вукчевић је рекао да је он и раније члановима Акционог тима замерио на начину спровођења те акције.

Вукчевић је додао да се Младић крио у војним објектима до доношења Закона о сарадњи са Хашким трибуналом, наредбом команданта Прве армијске области, са чим је био упознат начелнк Генералштаба Небојше Павковића, који би такође био процесуиран да није у Хагу.

Пре напуштања тих објеката, како је прецизирао, подршку су му осим Вода за заштиту, кога су чинили његови војници и сарадници из времена када је био активан, давао и тада високи функционер војне безбедности и то у временском периоду од 15 дана, од 15. маја до 1. јуна 2002. године.

После тога Младић напушта војне објекте и преузима га мрежа сарадника из Војске Републике Српске, коју су предводили Јово Ђого, који је у међувремену преминуо, и Станко Ристић.

Они су процесуирани пред судом опште надлежности, пред којим се иначе води поступак против 10 лица за помагање Младићу, а пресуду очекују до 1. јула, рекао је Вукчевић.

Вукчевић је рекао да су сарадници из Војске Републике Српске омогућавали Младићу да се крије на 11 локација у Београду, а затим у Сремској Митровици.

Након што су похапшени 25. јануара 2006. године, преузима га родбина његове супруге Босе и тада се скрива у месту недалеко од Београда, где је Акциони тим пропустио да га ухапси.

Тужилаштво се бавило и улогом директора БИА Радета Булатовића, који ће, како је Вукчевић рекао, у својству грађанина бити позван да објасни „неке ствари”, јер се поуздано зна да из Републике Српске доведено лице које му је навело 11 адреса на којима се Младић заиста скривао.

Вукчевић је рекао да је Булатовић потом наложио да се ухапси Ђогова и Ристићева група, а да није чекао да га они доведу до Младића.

„Из нама необјашњивих разлога, тиме је фактичк и дао знак Младићу да је мрежа помагача откривена”, рекао је Вукчевић.

Он је додао да је Булатовић, такође, имао везе и са случајем Стојана Жупљанина, који је, како је истакао, имао најорганизованију мрежу помагача и особе за контакт у већем броју градова које су му пружале помоћ.

Булатовић је, како је Вукчевић објаснио, од једног сведока добио инфомације о „шифрарнику” о скривању Жупљанина, читавих годину дана пре него што је он ухапшен.

Тај шифрарник је био кључан елемент истраге Тужилаштва, додао је Вукчевић.

„Уз анализу које ово Тужилаштво урадило након што је дошло до шифрарника могло се претпоставити где се или где ће се Жупљанин скривати”, рекао је Вукчевић и додао да је он лично Булатовићу послао информацију о локацији где се Жупљанин скрива, а да је акција почела два сата касније, у ком периоду му је претходно неко јавио да побегне или да се не враћа кући.

Вукчевић је, међутим, рекао не постоје подаци који би могли дати довољан степен сумње за покретање кривичног поступка против Булатовића.

Када је реч о Горану Хаџићу, Вукчевић је навео да је на дан доношења оптужнице из Хага било очигледно да је имао информацију да се управо он налази на оптужници и да је та информација процурела из самог Трибунала.

„Једна блиска и веома позната сарадница Карле дел Понте обавестила је угледног београдског адвоката о томе да се Хаџић налази на оптужници, а он је позвао Хаџића у ресторан хотела 'Метропол' и понудио му своје услуге пред Трибуналом”, рекао је Вукчевић, који није желео да именује о којој се службеници ради, али је истакао да су о томе обавештени Трибунал и главни тужилац Серж Брамерц и да сада Хаг „треба њом да се позабави”.

Он је додао и да је пресудан моменат који је натерао Хаџића у скривање позив који је стигао из савезног Министарства иностраних послова, из кабинета тадашњег генералног секретара.

„Знамо да је након овог позива он напустио кућу”, рекао је Вукчевић и додао да су истражени сви мотиви да неко из тог кабинета то дојави Хаџићу и да је установљено да су Хаџићева мајка и мајка тадашњег генералног секретара, а будућег амбасадора Србије, веома блиске.

Он је, међутим, додао да нема довољно доказа да би неко од тих лица био кривично гоњен.

Када је реч о Караџићу, Вукчевић је навео да су му помагали чланови уже фамилије, односно његов брат Лука и чланови породице, али да постоје сазнања и да је одређени број људи знао ко је доктор Дабић, како се Караџић представљао.

У том смислу навео је књигу песама за децу Моме Капора „Има чуда, нема чуда”, у којој је нацртан лик човека који апсолутно изгледа као Дабић.