Нова поетика

Кад неко започне веома рано своју концертну каријеру, онда доживи да се после тридесет година које свима "прођу зачас", нађе у најбољим годинама, зрелим, педесетим, ни сасвим младим нити старим, а још увек веома плодним.

Пијанисткиња Дубравка Јовичић оставила је печат као поштени уметник који нема болесне амбиције нити прекомерне захтеве пред собом. Оно што је она публици пружила и по чему је публика цени и воли то је преко 400 концерата (!) у досадашњој каријери, то је небројено премијера дела домаћих композитора и неколико врхунских извођења.

Уметница се ни ове вечери није одрекла домаће музике, већ је и том приликом извела три минијатуре Југослава Бошњака (1954), аутора који је управо у Дубравкином пијанизму нашао разлог за писање својих клавирских опуса, као и за посвете, управо њој.

Међутим, овом приликом, претежни део програма чиниле су три велике сонате, једна мање позната, Николаја Метнера (1880-1951) Sonata reminiscenca оп. 38 бр. 1 а мол, а друге две (пре )више познате, Бетовенова Апасионата, оп. 57 еф мол и Листова Велика соната у ха молу. Обе радо свиране, слушане, често извођене од стране студената и највећих светских уметника. Одговорност огромна пред стручном публиком у веома добро попуњеној сали Коларца.

Уметница је данас достигла ону зрелост која јој омогућава да се изражава емотивно и лирски, у великом осећајном и изражајном дијапазону, почев од Метнерове романтичарске сонате преко лирских одсека Бетовенове и Листове сонате, а понајбоље у додатим минијатурама "на бис" – Листовој и Дебисијевој ("Месечина") музици. Између тога, нашла се премијера Бошњакових (1954) комада названих "Исповести" ("Сећам се, Немир, Химна") који пониру до дубоко личних сфера интиме.