Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нова поетика

Нова поетика
Дубравка Јовичић (Фотодокументација "Политике")

Кад неко започне веома рано своју концертну каријеру, онда доживи да се после тридесет година које свима "прођу зачас", нађе у најбољим годинама, зрелим, педесетим, ни сасвим младим нити старим, а још увек веома плодним.

Пијанисткиња Дубравка Јовичић оставила је печат као поштени уметник који нема болесне амбиције нити прекомерне захтеве пред собом. Оно што је она публици пружила и по чему је публика цени и воли то је преко 400 концерата (!) у досадашњој каријери, то је небројено премијера дела домаћих композитора и неколико врхунских извођења.

Уметница се ни ове вечери није одрекла домаће музике, већ је и том приликом извела три минијатуре Југослава Бошњака (1954), аутора који је управо у Дубравкином пијанизму нашао разлог за писање својих клавирских опуса, као и за посвете, управо њој.

Међутим, овом приликом, претежни део програма чиниле су три велике сонате, једна мање позната, Николаја Метнера (1880-1951) Sonata reminiscenca оп. 38 бр. 1 а мол, а друге две (пре )више познате, Бетовенова Апасионата, оп. 57 еф мол и Листова Велика соната у ха молу. Обе радо свиране, слушане, често извођене од стране студената и највећих светских уметника. Одговорност огромна пред стручном публиком у веома добро попуњеној сали Коларца.

Уметница је данас достигла ону зрелост која јој омогућава да се изражава емотивно и лирски, у великом осећајном и изражајном дијапазону, почев од Метнерове романтичарске сонате преко лирских одсека Бетовенове и Листове сонате, а понајбоље у додатим минијатурама "на бис" – Листовој и Дебисијевој ("Месечина") музици. Између тога, нашла се премијера Бошњакових (1954) комада названих "Исповести" ("Сећам се, Немир, Химна") који пониру до дубоко личних сфера интиме.

Данашњи лик пијанисткиње Дубравке Јовичић је другачији од оног некадашњег: после читавог спектра виртуозних композиција и само таквог начина свирања у младости, у својим зрелим годинама она демонстрира тежњу ка лепоти тона, ка романтичарској топлини, занемарујући бриљантну технику по којој је некад била позната. Њена данашња пијанистичка поетика могла би се исказати тежњом ка музикалности и мелодиозности, а запостављањем виртуозитета у оном његовом форсираном виду који је некада потребан, а некада сам себи циљ.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.