Nova poetika

Kad neko započne veoma rano svoju koncertnu karijeru, onda doživi da se posle trideset godina koje svima "prođu začas", nađe u najboljim godinama, zrelim, pedesetim, ni sasvim mladim niti starim, a još uvek veoma plodnim.

Pijanistkinja Dubravka Jovičić ostavila je pečat kao pošteni umetnik koji nema bolesne ambicije niti prekomerne zahteve pred sobom. Ono što je ona publici pružila i po čemu je publika ceni i voli to je preko 400 koncerata (!) u dosadašnjoj karijeri, to je nebrojeno premijera dela domaćih kompozitora i nekoliko vrhunskih izvođenja.

Umetnica se ni ove večeri nije odrekla domaće muzike, već je i tom prilikom izvela tri minijature Jugoslava Bošnjaka (1954), autora koji je upravo u Dubravkinom pijanizmu našao razlog za pisanje svojih klavirskih opusa, kao i za posvete, upravo njoj.

Međutim, ovom prilikom, pretežni deo programa činile su tri velike sonate, jedna manje poznata, Nikolaja Metnera (1880-1951) Sonata reminiscenca op. 38 br. 1 a mol, a druge dve (pre )više poznate, Betovenova Apasionata, op. 57 ef mol i Listova Velika sonata u ha molu. Obe rado svirane, slušane, često izvođene od strane studenata i najvećih svetskih umetnika. Odgovornost ogromna pred stručnom publikom u veoma dobro popunjenoj sali Kolarca.

Umetnica je danas dostigla onu zrelost koja joj omogućava da se izražava emotivno i lirski, u velikom osećajnom i izražajnom dijapazonu, počev od Metnerove romantičarske sonate preko lirskih odseka Betovenove i Listove sonate, a ponajbolje u dodatim minijaturama "na bis" – Listovoj i Debisijevoj ("Mesečina") muzici. Između toga, našla se premijera Bošnjakovih (1954) komada nazvanih "Ispovesti" ("Sećam se, Nemir, Himna") koji poniru do duboko ličnih sfera intime.