Добродошлаи у "Евроленд"

Да нема евра, заједничко тржиште Европске уније би досад пропало, тврди "отац евра", Француз Ив Тибо де Силги, бивши комесар ЕУ за монетарна питања (1995 –  1999), сада председник групе "Ванси", једне од највећих компанија нискоградње у свету.
Де Силги је ових дана боравио у Београду на позив Канцеларије за придруживање Србије ЕУ, Београдског фонда за политичку изузетност и Фондације Шуман, да би у оквиру КАРДС твининг програма за изградњу капацитета у процесу европских интеграција наше земље учествовао на округлом столу "Стабилна валута за здраву економију".

На чему заснивате ову оцену?

Увођење заједничке валуте за заједничко тржиште донело је Европској унији стабилност цена, ниске каматне стопе и раст запослености, и заштитило је од финансијске кризе каква је, рецимо, погодила САД и друге делове света. Подсетићу вас на 1995. годину, кад је колапс мексичког пезоса као зараза, преко америчког долара, захватио најслабије европске валуте и угрозио привреде тих земаља. Прелазак на евро ослободио их је везаности за долар и свих неизвесности и колебања које су из тога произилазиле. Такође је повећао глобалну конкурентност предузећа у еврозони, јер су увођењем јединственог новца искључене курсне разлике и укинути трошкови конверзије различитих националних валута, с обзиром на то да се више од 60 одсто укупне трговине у ЕУ обавља управо међу чланицама еврозоне. Тиме је уштеђено на десетине милијарди евра годишње.

Ипак, нису све државе чланице ЕУ, које су испуниле такозване критеријуме конвергенције, приступиле еврозони. Од 15 "старих" чланица Уније, у "Евроленду" нису Велика Британија, Данска и Шведска, а од 12 нових чланица ЕУ, само је Словенија испунила услове и, од ове године, прешла на евро.

Ја мислим да је управо евро допринео независности националних економија европских држава које су дотле, користећи долар као референтну валуту, зависиле од привреде САД. Американци су то користили како би остатак света финансирао њихов дефицит (под паролом "Наш новац – ваш проблем!"), али их је евро приморао да промене понашање, да поведу рачуна о свом платном билансу.

Уверен сам да се евро увелико доказао као један од главних чинилаца "европског идентитета". Он се, уосталом, убраја и у званичне симболе (заједништва) Европске уније.

Евро званично користе и земље које нису чланице ЕУ, као што су Монако, Сан Марино и Ватикан, Андора и Црна Гора, а Исланд је најавио да би радо приступио "Евроленду" иако нема намеру да уђе у ЕУ. Како се ово одражава на еврозону?

Евро је, поред долара, друга најраспрострањенија монета у свету, која се користи као средство плаћања или као референтна валута у 50 земаља и територија Европе и Африке, са готово пола милијарде житеља, односно као резервна валута већине централних банака у свету. Половина финансијских трансакција широм планете обавља се преко евра.

Евро је снажан интеграциони чинилац не само на тржишту ЕУ већ и шире у Европи и на Медитерану. Он доприноси економској стабилности, али и економској солидарности и демократичности (преко усвајања заједничког буџета), као и пуној видљивости свих финансијских процеса и новчаних трансакција у еврозони, која обухвата више од 316 милиона становника.

Што више људи, односно земаља, користи исту монету, више њих дели заједничке вредности и интересе и доприноси јачању и еврозоне, и националних економија.

Да ли то значи да би и Србија требало што пре да пређе на евро?

Све говори у прилог томе да би и за Србију било добро да уђе у еврозону. Наравно, пре тога треба да испуни критеријуме из Копенхагена и постане чланица Европске уније. Тек тада, на основу критеријума из Мастрихта, постаје и део европске монетарне уније.

Упркос вашој оцени о евру као "најуспешнијем европском подухвату", сваке године је све теже постићи договор међу чланицама "Евроленда".

Иако главна одговорност за стабилност евра припада Европској централној банци, од сваке земље у еврозони се очекује да поштује такозвани Пакт о стабилности и расту (којим се утврђује горња граница платног дефицита и националног дуга) и годишње смернице економске политике ЕУ, уз чију примену се доноси и буџет Уније. Показало се, међутим, да многе земље, чак и оне са строгом финансијском дисциплином, нису у стању да у потпуности примењују овај договор, јер он значи смањење јавних трошкова и води споријем привредном расту. И поред тога, међутим, уверен сам да је стварање европске монетарне уније велики успех, и да њено ширење представља чврст ослонац за будућност ЕУ.