Dobrodošlai u "Evrolend"

Da nema evra, zajedničko tržište Evropske unije bi dosad propalo, tvrdi "otac evra", Francuz Iv Tibo de Silgi, bivši komesar EU za monetarna pitanja (1995 –  1999), sada predsednik grupe "Vansi", jedne od najvećih kompanija niskogradnje u svetu.
De Silgi je ovih dana boravio u Beogradu na poziv Kancelarije za pridruživanje Srbije EU, Beogradskog fonda za političku izuzetnost i Fondacije Šuman, da bi u okviru KARDS tvining programa za izgradnju kapaciteta u procesu evropskih integracija naše zemlje učestvovao na okruglom stolu "Stabilna valuta za zdravu ekonomiju".

Na čemu zasnivate ovu ocenu?

Uvođenje zajedničke valute za zajedničko tržište donelo je Evropskoj uniji stabilnost cena, niske kamatne stope i rast zaposlenosti, i zaštitilo je od finansijske krize kakva je, recimo, pogodila SAD i druge delove sveta. Podsetiću vas na 1995. godinu, kad je kolaps meksičkog pezosa kao zaraza, preko američkog dolara, zahvatio najslabije evropske valute i ugrozio privrede tih zemalja. Prelazak na evro oslobodio ih je vezanosti za dolar i svih neizvesnosti i kolebanja koje su iz toga proizilazile. Takođe je povećao globalnu konkurentnost preduzeća u evrozoni, jer su uvođenjem jedinstvenog novca isključene kursne razlike i ukinuti troškovi konverzije različitih nacionalnih valuta, s obzirom na to da se više od 60 odsto ukupne trgovine u EU obavlja upravo među članicama evrozone. Time je ušteđeno na desetine milijardi evra godišnje.

Ipak, nisu sve države članice EU, koje su ispunile takozvane kriterijume konvergencije, pristupile evrozoni. Od 15 "starih" članica Unije, u "Evrolendu" nisu Velika Britanija, Danska i Švedska, a od 12 novih članica EU, samo je Slovenija ispunila uslove i, od ove godine, prešla na evro.

Ja mislim da je upravo evro doprineo nezavisnosti nacionalnih ekonomija evropskih država koje su dotle, koristeći dolar kao referentnu valutu, zavisile od privrede SAD. Amerikanci su to koristili kako bi ostatak sveta finansirao njihov deficit (pod parolom "Naš novac – vaš problem!"), ali ih je evro primorao da promene ponašanje, da povedu računa o svom platnom bilansu.

Uveren sam da se evro uveliko dokazao kao jedan od glavnih činilaca "evropskog identiteta". On se, uostalom, ubraja i u zvanične simbole (zajedništva) Evropske unije.

Evro zvanično koriste i zemlje koje nisu članice EU, kao što su Monako, San Marino i Vatikan, Andora i Crna Gora, a Island je najavio da bi rado pristupio "Evrolendu" iako nema nameru da uđe u EU. Kako se ovo odražava na evrozonu?

Evro je, pored dolara, druga najrasprostranjenija moneta u svetu, koja se koristi kao sredstvo plaćanja ili kao referentna valuta u 50 zemalja i teritorija Evrope i Afrike, sa gotovo pola milijarde žitelja, odnosno kao rezervna valuta većine centralnih banaka u svetu. Polovina finansijskih transakcija širom planete obavlja se preko evra.

Evro je snažan integracioni činilac ne samo na tržištu EU već i šire u Evropi i na Mediteranu. On doprinosi ekonomskoj stabilnosti, ali i ekonomskoj solidarnosti i demokratičnosti (preko usvajanja zajedničkog budžeta), kao i punoj vidljivosti svih finansijskih procesa i novčanih transakcija u evrozoni, koja obuhvata više od 316 miliona stanovnika.

Što više ljudi, odnosno zemalja, koristi istu monetu, više njih deli zajedničke vrednosti i interese i doprinosi jačanju i evrozone, i nacionalnih ekonomija.

Da li to znači da bi i Srbija trebalo što pre da pređe na evro?

Sve govori u prilog tome da bi i za Srbiju bilo dobro da uđe u evrozonu. Naravno, pre toga treba da ispuni kriterijume iz Kopenhagena i postane članica Evropske unije. Tek tada, na osnovu kriterijuma iz Mastrihta, postaje i deo evropske monetarne unije.

Uprkos vašoj oceni o evru kao "najuspešnijem evropskom poduhvatu", svake godine je sve teže postići dogovor među članicama "Evrolenda".

Iako glavna odgovornost za stabilnost evra pripada Evropskoj centralnoj banci, od svake zemlje u evrozoni se očekuje da poštuje takozvani Pakt o stabilnosti i rastu (kojim se utvrđuje gornja granica platnog deficita i nacionalnog duga) i godišnje smernice ekonomske politike EU, uz čiju primenu se donosi i budžet Unije. Pokazalo se, međutim, da mnoge zemlje, čak i one sa strogom finansijskom disciplinom, nisu u stanju da u potpunosti primenjuju ovaj dogovor, jer on znači smanjenje javnih troškova i vodi sporijem privrednom rastu. I pored toga, međutim, uveren sam da je stvaranje evropske monetarne unije veliki uspeh, i da njeno širenje predstavlja čvrst oslonac za budućnost EU.