Да законе преточимо у добре пословне обичаје

Сврха Кодекса корпоративног управљања јесте да пружи подршку привредним друштвима да успоставе ефикасан систем управљања и надзора над управљањем у компанији. Кодекс представља допуну важећој законској регулативи и ни на који начин не мења смисао нити правилно тумачење законских одредби. Креће се у границама закона и покрива ону материју која није уопште уређена законом или је недовољно уређена. Са друге стране, у кодексу се налази опште прихваћена пракса корпоративног управљања која има за циљ успостављање добрих пословних обичаја у тој области, каже за наш лист Видосава Џагић, потпредседник Привредне коморе Србије (ПКС), одговарајући на питање коме и зашто је потребан Кодекс корпоративног управљања.

Да ли ово једини документ те врсте код нас?

Комора доноси нови кодекс да би се усагласила са новим Законом о привредним друштвима. Претходни кодекс, који је још у примени, комора је донела крајем 2005. године. У Србији, осим коморског, постоји и Кодекс корпоративног управљања Београдске берзе. Нека друштва капитала чијим се акцијама тргује на Београдској берзи имају сопствене кодексе. Заједничко свим овим кодексима јесте то да су посвећени јавним акционарским друштвима. Међутим, најбројнија друштва капитала у Србији су друштва са ограниченом одговорношћу. Заједно са јавним предузећима, ова друштва генеришу значајно већи део нашег БДП, а која су до сада била неоправдано занемарена. То су велика јавна предузећа попут Електропривреде Србије (ЕПС), у којима је држава власник, али и породична друштва, мала и средња предузећа.

Коме је потребан такав „папир”?

Кодекс је потребан свим привредним друштвима која желе да расту и развијају се, која желе да се укључе у ланац снабдевања великих светских компанијама, јер те компаније од својих партнера захтевају високе стандарде управљања и ефикасности. Друго, неспоран је интерес свих предузећа која желе да искористе потенцијале тржишта капитала и јачају поверење инвеститора у своје хартије од вредности, да имају уређен оквир корпоративног управљања. Овај кодекс им пружа подршку за то.

У које сврхе?

Чињеница да наша предузећа већ сада имају проблеме са изворима финансирања и да се већина њих до сада финансирала искључиво кредитима, указује на то да ће у наредном периоду са растом свог пословања морати да изнађу друге јефтиније изворе финансирања. Што их упућује да или изађу на тржишта капитала и на њима потраже неопходна финансијска средства или да средства потраже од европских банака или међународних финансијских институција.

Код компанија у којима је држава власник, као што је случај у ЕПС-у, они могу помоћи у професионализацији управљања кроз јасно разграничења између државе у улози власника и регулатора, затим у постављању чланова управних одбора и руководства, ефикаснијој контроли од стране власника, повећању ефикасности пословања, као и привлачењу квалитетних приватних инвеститора кроз модел приватно-јавног партнерства.

Да ли и кога обавезује?

Правила овог кодекса су обавезујућа само за јавна акционарска друштва која су чланови коморе. Ова друштва могу да примењују и неки други кодекс корпоративног управљања, при чему су принципи и препоруке садржани у овом кодексу минимални. За сва остала друштва капитала овај кодекс није обавезујући, али све чланице коморе имају обавезу да доставе информацију о томе да ли га примењују.

Шта се тим документом конкретно уређује?

Кодексом се уређује пет кључних области корпоративног управљања, који су део свих Кодекса за јавна акционарска друштва – чланови и скупштина чланова, одбор директора (надзорни одбор и извршни директори), интерни надзор, објављивање, однос са носиоцима интереса за пословање друштва. Поред тога кодекс уређује ове области и за мала и средња друштва капитала, као и специфичне области које су повезане са породичним друштвима капитала и друштвима капитала у којима је држава власник.

Код нас се многи закони не поштују. Због чега би овај кодекс био нешто изнад или другачије судбине?

Кодекс управо доприноси решавању тог проблема, јер попуњава правне празнине, нуди појашњења и разраду појединих законских одредби, као и прилагођавање диспозитивних правила закона потребама друштава капитала.

Кодекс даје препоруке које су резултат најбоље праксе. То су стандарди у корпоративном управљању којима треба тежити. Компанијама се ништа не намеће. Од њих зависи како жели да се позиционира на тржишту, да ли ће бити у кругу најбољих или је опредељена на преживљавање. Наравно, листиране компаније имају и обавезу да примене принципе корпоративног управљања и од њих инвеститори захтевају да их доследно примењују. Однос инвеститора према компанији има снагу коју некад контролни органи немају. То је оно што опредељује и судбину Кодекса корпоративног управљања и његову примену у пракси.

Није ли овај папир још један у низу који не користи, али и не штети, као Богојављенска водица?

Он то може бити само за она друштва капитала која не сагледавају дугорочну одрживост свог пословања и она друштва капитала која нису свесна конкуренције са којом су сочена или ће бити суочена у блиској будућности.

Слободан Костић