Победа Италијана на једанаестерце

Италија је четврти полуфиналиста европског шампионата јер се после бољег извођења једанаестераца и беспоштедне борбе са Енглеском пласирала у пчолуфинале европског шампионата придруживши се тако ортугалији, Немачкој и Шпанији. Ове четири репрезентације бориће се за наслов новог европског првака. Италијани су имали више нерава у пенал серији, и на крају заслужено са уздигнутим рукама напустили фудбалску арену у Кијеву.

У првој серији Балотели је преварио свог клупског друга Харта. Џерар је први од Енглеза био извођач и он је био сигуран. Потом је Монтоливо промашио читав гол да би Руни донео предност од 2:1. Пирло је фантастичним голом донео ново изненађење а промашај Јанга у трећој серији када је са 11 метара уздрмао пречку донео је нову неизвесност. Ноћерино је поново вратио наду Италијанима за ново вођство од 3:2, а сјајни Буфон брани шут Кола а када је Дијаманти савладао Харта уследила је велика радост победника за коначних 4:2!

Италијани су у досадашњих шест међусобних званичних сусрета били далеко успешнији јер су однели чак четири победе, док су Енглези само једном победили. Ипак, у последње четвртфинале које је одлучивало о томе ко ће се придружити Португалији, Немачкој и Шпанији, тимови су ушли веома борбено, желећи од старта да наметну свој стил игре. Не часећи ни часа Италија је кренула одлучно у битку. Већ у другом минуту Бонучи је сјајно центрирао са десне стране, Де Роси се нашао у пуном налету, одмах је уследио шут левом ногом са ивице шеснаестерца, Харт је већ био савладан, међутим, статива је спасла Енглезе. Брзо су узвратили изабраници селктора Роја Хоџсона, играо се 5. минут када је Џонсон снажно шутирао са ивице петерца, уследила је феноменална интервенција Буфона који левом руком брани чист зицер.

Са једне стране Балотели и Касано са друге Руни и Велбек. Само се чекало ко ће кога надмудрити, јер улог је био пласман у полуфинале. Италија се после почетне шансе некако умирили у нападу док су Енглези и даље нападали, па је на истеку 12. минута запретио и  Џонсон, додуше, далеко од гола да би се преварио чувар светске класе какав је Буфон. Онсон је у првих четврт часа игре имао веома запажену улогу, често мсе убацивао на половину противника па је тако у 15. минуту сјајно центрирао на главу опасног стрелца унија, међутим, Бонући је сјајно реаговао избацивши лопту у аут. Енлези су некако деловали организованије, док је Италија чекала грешку противника.

Селектор Енглеза Хоџсон, који добро познаје менталитет Италијана, јер је својевремено водио Интер  и Удинезе, направио је јак одбрамбени блок пред Хартом па су противнички играчи, пре свих Балотели и Касано, били без праве шансе да озбиљније угрозе гол.  Зато су напади Италије ишли преко крила. Додуше, Касано није имао право решење али је зато у 23. минуту Балотели имао најбољу шансу. Кренуо је сам ка голу Харта, дошао готово на ивицу шеснаестерца међутим, пратио га је упорни Тери и сјајно интервенисао избацивши лопту чиме је отклонио велику опасност. Како је само Монтоливо у 32. минуту  једним дивним потезом избацио комплетну одбрану Енглеза, потом упослио Балотелија, који поново пропушта добру прилику. Као да је био изненађен па је поново још једна прилика отишла у неповрат.

Ипак, у самом финишу првог полувремена Италијани су појачали са нападима, па је у 42. минуту Пирло, пошто се ослободио жестоког притиска Рунија, сјајно пронашао Касана који главом враћа лопту у петерац право на ногу Балотелија, који је био окружен Лескотом и Теријем, уследио је слаб шут, тек толико да лопта заврши изнад пречке.

Само што су кренули са центра Италијани су имали изванредну шансу. Енглези су желели да поставе офсајд замку али то им није пошло за руком, Пирло је пронашао Де Росија који се нашао сам неометан пред Хартом на само два – три метра уследио је траљав ударац. Недуго затим Италија је поново жестоко запретила, прво је снажно шутирао Де Роси, потом Балотели а на крају и Монтоливо. Сва три пута Харт је сјајно интервенисао.

Хоџсон је у 60. минуту извршио двоструку измену на терен је послао Волкота и Керола у жељи да освежи напад који до тог момента није баш најбоље функционисао. Са друге стране Прандели није мењао ни тим ни тактичко определење, веровао је у своје играче који су против Енглеза деловали као компактна целина. Ипак, улазак Керола донео је мало више узбуђења. Он је у 64. минуту спустио лопту до Јанга уследио је шут али је Буфон добро реаговао. Руни је до тада био неприметан, готово без иједне праве шансе, као да је чекао први слободан тренутак да озбиљније запрети. Руни је био близу циља у 77. минуту када је Џерард убацио лопту са леве стране, међутим, Руни је био добро чуван иако је лопту окрзнуо челом.

Уморног Касана је заменио Дијаманти фудбалер Болоње, као да је Прандели желео победу у регуларном делу игре јер је Касано већ доста био уморан, који минут касније Ноћерино је заменио Де Росија. Какву је само прилику имао Ноћерино у самом финишу меча. Мајсторски је примирио лопту шутирао из прве, међутим, Џонсон је успео да изблокира опасан ударац и спаси свог голмана Харта и своју репрезентацију.

Стадион: Олимпијски у Кијеву.- Судија: Педро Проенса (Португалија).- Гледалаца: око 55.000.- Жути картон: Барцаљи, Мађо (Италија)

Енглеска: Харт, Џонсон, Кол, Тери, Лескот, Џерард, Јанг, Милнер (од 61. Волкот), Паркер (од 94. Хендерсон), Руни, Велбек (од 60. Керол).

Италија: Буфон, Балцарети, Абате (од 90. Мађо), Барцаљи, Бонучи, Маркизио, Де Роси (од 80. Ноћерино), Монтоливо, Пирло, Балотели, Касано (од 78. Дијаманти).

Д. Тодоровић