Процена ризичности запрашивања комараца тек 2016. године

Осим што безбедност хемикалија за запрашивање комараца из авиона и даље „виси у ваздуху”, ни препарати којима се крилате крвопије засипају са земље још нису до краја испитани. Већина њих је на бази активне супстанце по имену бацилус, а рок који снабдевачи имају да обаве све процене ризика од тих препарата зацртан је тек на 30. септембар 2016. године. Неке општине су за запрашивање на својој територији набавиле и препарате који су у Европској унији већ повучени из употребе јер су њихови произвођачи одлучили да активне супстанце у њима не подвргавају анализама, вероватно зато што им су им оне биле прескупе. Ти препарати ће код нас смети да се употребљавају до фебруара наредне године, кажу у Агенцији за хемикалије.

– Препарата на бази бацилуса, врсте микроорганизама, код нас има 11. Та активна супстанца се сматра мање опасном од ламбда цихалотрина, основе препарата који се у Србији користе за третман комараца из ваздуха, а треба да буду потпуно испитани до краја следеће године. Рок за процену ризика од бацилуса у државама ЕУ је 1. октобар 2013. године, док целовит технички досије за појединачне препарате на његовој бази, са свим анализама евентуалних опасности од њихове употребе, треба да буде достављен до 30. септембра 2015. године. Код нас је тај рок, пошто су за технички досије потребна велика средства, новчана и кадровска, продужен за годину дана – објашњава Биљана Миленковић, из Агенције за хемикалије.

Сем оних на бази бацилуса, у једном препарату за сузбијање комараца са земље активна супстанца је ламбда цихалотрин. Реч је о истој хемикалији којом се летеће пецкалице нападају и из авиона. Технички досије за њу мора бити израђен до краја 2013. године.

– Препарати на бази хемијских активних супстанци, који се у ЕУ више не употребљавају, нису ни код нас одобрени. Њима је одбијен упис у листу, али је снабдевачима дат рок од годину дана да потроше залихе. Знамо да је неколико локалних самоуправа откупило те препарате за третман. Они нису нужно ризични јер је немало произвођача одлучило да не испитује активне супстанце, пошто су проценили да би их то коштало више него што би на њима касније зарадили. Из наших општина у којима се користе нису пријављени било какви здравствени проблеми грађана – наводи Миленковићева, која није знала о којим општинама је реч.

Ову збуњујућу процедуру, по којој се препарат користи иако још није потврђена његова апсолутна безбедност, ЕУ је осмислила 2000. године, када је донела нови пропис о стављању у промет и коришћењу биоцида, односно средстава за сузбијање штеточина. Пошто није било разлога да се унапред верује у то да ће пасти на строжем тесту безбедности, дотад коришћени препарати су остављени у употреби до коначне процене ризика, изузев оних од којих су сами произвођачи одустали.

За још једну европску директиву ћемо вероватно у догледно време морати да смислимо начин како да је спроведемо. У ЕУ је за сада забрањено само да се из ваздуха распршују препарати за заштиту биља, али се очекује да ће ускоро тај пропис бити проширен и на биоциде којима се сузбијају комарци. Већ сада се тај метод борбе против зујећих напасти не препоручује, а поједине земље ЕУ су га забраниле на свом подручју. За оне који и даље комарце запрашују из ваздуха написане су препоруке за мере којима се смањује ризик – на пример, мора се обратити пажња на то колика је брзина ветра или температура док се хемикалија избацује из авиона.

 – Третман из ваздуха се све више напушта, али је код нас то још немогуће због конфигурације терена. Екипе за третмане са земље не могу да приступе свим жариштима комараца, па су акције из ваздуха и даље дозвољене у Србији. Да бисмо то што брже оставили иза себе, пре месец и по покренули смо пројекат израде студије о интегралном приступу сузбијању комараца у Србији. Планирано је да студија, са акционим планом, буде готова до краја године – каже Миленковићева.

В. Вукасовић