Опомињућа „гомила шута”

Да ли је Хајредин Кучи на Светски дан избеглица, када је позивао Србе да се врате у своје куће и на своја имања, обећавајући помоћ косовске владе, знао да је декану Медицинског факултета Томиславу Ђокићу од породичне куће старе 200 година остала гомила шута?

Ако и није чуо експлозију у центру Приштине, онда је његов колега у влади, шеф косовске полиције Бајрам Реџепи требало да га обавести шта се десило.

Професор Ђокић је у разговору са колегом Живојином Ракочевићем објаснио зашто је остао без имовине: „Нисам хтео да продам родну кућу, јер је у мени страх да бих њеним нестанком продао себе.”

Зато је позив Тачијевог заменика Србима да се врате на косовска огњишта више него лицемеран. Властима у Приштини је до мултиетничког Косова, које заговара међународна заједница, стало као до лањског снега. Да није тако не би се на КиМ за 13 година од 200.000 интерно расељених лица вратило тек нешто више од 7.000 Срба.

А они који су се вратили, поготово јужно од Ибра, живе у гетима и сталном страху за своје животе и имовину. Нису сигурни ни чак ако узму косовска документа и регистарске таблице РКС. Само у току овог месеца у селу Калиновац код Клине опљачкано је десетак повратничких кућа, у јужној Митровици је претучен монах Митрофан…

Јово Јовић, председник Месне заједнице Калиновац, отворено каже да више не зна од кога да траже помоћ: „Сви ћуте и као да једва чекају да се иселимо.”

На тај корак су се половином јуна одлучила породица Ђоровић из Клине, јер је дара превршила меру. Милен и Слободанка Ђоровић су поручили, пошто су им „ непознати починиоци” мишомором отровали зимницу, да су продали кућу и да се трајно исељавају са Косова.

Све ово говори да су Срби јужно од Ибра препуштени себи самима. Тачно је да Београд помаже онима који хоће да се врате на своја огњишта да почну живот испочетка: купује им тракторе, даје семенску робу, саднице, стоку, опрема школе, али оно што је најважније, Београд не може да им пружи физичку заштиту, осим да апелује на међународне представнике у покрајини. Ни Косовска полицијска служба не улива сигурност Србима. Углавном реагују тек када се нешто деси, а починиоци ретко када буду откривени. А да се не заваравамо, ни Еулекс ни Кфор нису на Косову да би штитили Србе.

Колико ће онда још српских кућа на Косову бити опљачкано или минирано само зато што њихови власници нису хтели да их продају Албанцима? Према подацима Невладине организације „Центар за мир и толеранцију”, у овом тренутку постоји 22.000 захтева за повратак узурпиране српске имовине. Привредна комора Србије је својевремено имовину протераних Срба на КиМ проценила на четири милијарде долара.

И док председникови људи на Андрићевом венцу трагају за формулом како да разговоре са Приштином подигну на „виши политички ниво”, а да не испадне да тиме признају Косово, срушене куће професора Томислава Ђокића и Миланке Весић у Приштини опомињу да од српске имовине на КиМ на крају може остати само гомила шута.