Обама на мети Врховног суда

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Кад је 23. марта 2010. потписивао „Закон о приступачној нези”, Барак Обама је то прогласио „историјским моментом” за Америку, јер је успео у ономе на чему је пре тога „зубе поломило” чак седам његових претходника. Своју реформу здравственог осигурања прогласио је и најважнијим домаћим законом од увођења система социјалне сигурности после Велике депресије из тридесетих година прошлог века.

Ове недеље над тим његовим постигнућем виси мач Врховног суда, који у четвртак треба да саопшти своју одлуку о уставности целог тог закона или појединих његових одредби, пре свега оне о „индивидуалном мандату”, односно обавези оних Американаца који здравствено нису осигурани на радном месту, да под претњом казне купе неку врсту здравствене полисе.

Каква год била, одлука ће бити „сеизмичка”: политички земљотрес за Обаму ако се закон обеснажи, или за републиканце, ако остане. Сви су се протеклих недеља припремали за све варијанте одлуке деветоро судија, такође подељених по идеолошкој линији на конзервативце и либерале.

Врховни суд је, наиме, последњих година показивао доста „политичког активизма” у тумачењу устава и дефинисању граница моћи федералне власти наспрам самосталности савезних држава и индивидуалних слобода. Једна од његових по политичким последицама најдалекосежнијих одлука била је пресуда из 2010, по којој корпорације за избор неког политичког кандидата, односно пораз неког ко им не одговора, у име „слободе изражавања”, могу да троше неограничене своте новца.

Извесну премоћ у највишој судској инстанци Америке сада имају конзервативци, па су у последње време одлуке по њиховој вољи доношене тесном већином од 5:4. Такав однос снага се очекује и овога пута, с тим што ће политички учинак бити далеко непосреднији.

За Обаму, обарање закона би значило поништавање највећег постигнућа његовог досадашњег председниковања и велико слабљење изгледа за реизбор у новембру. То међутим не мора да буде и сразмерно велики добитак за противкандидата Мита Ромнија, који је својевремено као гувернер Масачусетса спровео сличну реформу у тој држави, што је била нека врста узора за Обамину – мада је се председнички кандидат републиканаца сада одриче.

Здравствена реформа, чије главне одредбе (ако остану) на снагу ступају тек 2014, јесте један изузетно комплексан закон на близу 3.000 страна, пун компромиса који су били неопходни да би могао да прође у Конгресу. По једнима, она је превише радикална, а по другима недовољно свеобухватна.

И као таква обезбеђује међутим да здравствено осигурање добије око 30 милиона Американаца који досад нису могли да га приуште (мада је око 20 милиона људи и даље бити без икакве здравствене заштите). Колико је закон био контроверзан, доказ је и да је био главни разлог за оснивање конзервативног покрета „Чајанка”, који је свој уставни фундаментализам наметнуо републиканцима.

Како је показало најновије истраживање које су прошле недеље спровели агенција Ројтерс и њен маркетиншки партнер, већина Американаца је против Обамине реформе (која се подсмешљиво назива „Обамакер” – „Обамина нега”), али подржава њене главне одредбе, попут могућности да деца буду на полисама родитеља до 26 година, сужена права осигуравајућих кућа да осигурање ускраћују кад је најпотребније (кад се осигураник разболи) и слично.

Индустрија здравственог осигурања је иначе један од најуноснијих бизниса у Америци: њен обрт у 2010 је износио 2,6 билиона долара. Разуме се, она је потрошила адекватне суме за политичко лобирање, како би сачувала статус кво.

У другом случају у којем су се сучелили Обамина влада и републиканска опозиција – веома оштром закону о имиграцији државе Аризона – Врховни суд је управо саопштио одлуку којом је три најдрастичније мере (да илегални чине кривично дело ако се запосле, не носе са собом документа о усељеничком статусу и да могу буду ухапшени само на основу слободне процене полиције) прогласила неуставним, али је задржана одредба да полиција може да проверава имигрантски статус особа које зауставља.

И ово је вруће политичко питање, пошто је Обама прошле недеље изјавио да неће више протеривати „илегалце” млађе од 30 година, док је Ромни, такође са изборним калкулацијама, омекшао свој став према „недокументованим” имигрантима.