Три филмска мускетара

Три светске премијере три нова српска филма у такмичарској селекцији Национална класа у оквиру управо завршеног Међународног фестивала „Синема сити” у Новом Саду, обрадовала су публику и наишлана добре оцене чланова жирија састављеног од искључиво иностраних филмских аутора и посленика.

Нови филм сценаристе и редитеља Мирослава Момчиловића „Смрт човека на Балкану”, са чак четири освојене награде, био је најдоминантнији у целокупном домаћем такмичарском програму, а на самој церемонији доделе награда Момчиловић је захваљујући се јавно овај филм посветио легендарном музичару Џонију Штулићу, као једном од оних који су у последњих 20 година отишли из земље у којој нису били схваћени.

–„Смрт човека на Балкану” је филм снимљен у једном кадру. Заправо у неколико кадрова који изгледају као један кадар. Хтео сам да снимим филм у реалном времену, занимало ме је 80 минута реалног живота, шта се дешава у кући покојника након смрти. И иначе су моји филмови инспирисани опорим сликама овог времена, па је такав и овај. У спортском центру где рекреативно играм стони тенис, човек је на рекреацији умро, хитна помоћ је каснила. Сви су наставили да играју тенис као да се ништа није догодило, човек је и даље мртав ту лежао. Зато мој филм има везе са смрћу човечности, јер постали смо јако сурови, а та промена у нашем менталном склопу је јако забрињавајућа –каже Мирослав Момчиловић.

О људској суровости и најнижим страстима говори на свој начин и филм „Зверињак” Марка Новаковића,који каже да је његов филм „смештен у средину која је изолована од урбаног миљеа, пасу ликови у њему зато још израженији у својој отуђености и отклону према стварности у којој живе”. Новаковић је после премијере свог филма још изјавио и даје филм „ рађен са невеликом, али ипак довољном временском дистанцом” и да има за циљ да „подсети на страдања која су утицала на наше животе у прошлости и опомене нас да у будућем времену покушамо да будемо бољи према другима, околини која нас окружује, а превасходно – према себи самима”.

Свој дебитантски дугометражни играни филм „Јелена, Катарина, Марија”, премијерно је приказао и угледни и искусни позоришни редитељ Никита Миливојевић, који се такође дотакао теме одлазака из земље у којој се тешко, несхваћено, готово нежељено живи.

– Пре неколико година сам упознао две девојке у кафеу у Паризу. Биле су из Београда и није им падало на памет да се у њега врате. Испричале су ми приче из свог живота и тако је пронађена инспирација за овај филм. Имена из његовог наслова су само метафора, шифра у којој леже многе истините приче, као мозаик који сам покупио путујући по свету –изјавио је Миливојевић,који још каже да му је жеља била да расветли питање шта није у реду са земљом из које се стално одлази.

После успешних премијера и Момчиловићев и Новаковићев и Миливојевићев филм, настављају свој фестивалски живот. „Смрт човека на Балкану” за неколикоданаће се такмичити на престижном међународном фестивалу у Карловим Варима, а „Зверињак” и „Јелена, Катарина, Марија” наћи ће се у такмичарском програму Софеста у Сопоту.