Tri filmska musketara

Tri svetske premijere tri nova srpska filma u takmičarskoj selekciji Nacionalna klasa u okviru upravo završenog Međunarodnog festivala „Sinema siti” u Novom Sadu, obradovala su publiku i naišlana dobre ocene članova žirija sastavljenog od isključivo inostranih filmskih autora i poslenika.

Novi film scenariste i reditelja Miroslava Momčilovića „Smrt čoveka na Balkanu”, sa čak četiri osvojene nagrade, bio je najdominantniji u celokupnom domaćem takmičarskom programu, a na samoj ceremoniji dodele nagrada Momčilović je zahvaljujući se javno ovaj film posvetio legendarnom muzičaru Džoniju Štuliću, kao jednom od onih koji su u poslednjih 20 godina otišli iz zemlje u kojoj nisu bili shvaćeni.

–„Smrt čoveka na Balkanu” je film snimljen u jednom kadru. Zapravo u nekoliko kadrova koji izgledaju kao jedan kadar. Hteo sam da snimim film u realnom vremenu, zanimalo me je 80 minuta realnog života, šta se dešava u kući pokojnika nakon smrti. I inače su moji filmovi inspirisani oporim slikama ovog vremena, pa je takav i ovaj. U sportskom centru gde rekreativno igram stoni tenis, čovek je na rekreaciji umro, hitna pomoć je kasnila. Svi su nastavili da igraju tenis kao da se ništa nije dogodilo, čovek je i dalje mrtav tu ležao. Zato moj film ima veze sa smrću čovečnosti, jer postali smo jako surovi, a ta promena u našem mentalnom sklopu je jako zabrinjavajuća –kaže Miroslav Momčilović.

O ljudskoj surovosti i najnižim strastima govori na svoj način i film „Zverinjak” Marka Novakovića,koji kaže da je njegov film „smešten u sredinu koja je izolovana od urbanog miljea, pasu likovi u njemu zato još izraženiji u svojoj otuđenosti i otklonu prema stvarnosti u kojoj žive”. Novaković je posle premijere svog filma još izjavio i daje film „ rađen sa nevelikom, ali ipak dovoljnom vremenskom distancom” i da ima za cilj da „podseti na stradanja koja su uticala na naše živote u prošlosti i opomene nas da u budućem vremenu pokušamo da budemo bolji prema drugima, okolini koja nas okružuje, a prevashodno – prema sebi samima”.

Svoj debitantski dugometražni igrani film „Jelena, Katarina, Marija”, premijerno je prikazao i ugledni i iskusni pozorišni reditelj Nikita Milivojević, koji se takođe dotakao teme odlazaka iz zemlje u kojoj se teško, neshvaćeno, gotovo neželjeno živi.

– Pre nekoliko godina sam upoznao dve devojke u kafeu u Parizu. Bile su iz Beograda i nije im padalo na pamet da se u njega vrate. Ispričale su mi priče iz svog života i tako je pronađena inspiracija za ovaj film. Imena iz njegovog naslova su samo metafora, šifra u kojoj leže mnoge istinite priče, kao mozaik koji sam pokupio putujući po svetu –izjavio je Milivojević,koji još kaže da mu je želja bila da rasvetli pitanje šta nije u redu sa zemljom iz koje se stalno odlazi.

Posle uspešnih premijera i Momčilovićev i Novakovićev i Milivojevićev film, nastavljaju svoj festivalski život. „Smrt čoveka na Balkanu” za nekolikodanaće se takmičiti na prestižnom međunarodnom festivalu u Karlovim Varima, a „Zverinjak” i „Jelena, Katarina, Marija” naći će se u takmičarskom programu Sofesta u Sopotu.