Уредба пролази цене остале високе

Уредба Владе Србије којом су крајем прошле године ограничене трговачке марже за основне животне намирнице престаје да важи последњег дана јуна, међутим из ресорног министарства још нема информација да ли ће ова одлука бити продужена.

Трговци кажу да, чак и у случају да не буде продужено њено важење, никаквих поскупљења по том основу неће бити. Јер, уредба је ограничила само зараду трговаца, али није утицала на то како произвођачи формирају своју набавну цену. И за време трајања уредбе поскупели су, на пример, уље и месо на које се такође односи ограничење повећања трговачке зараде.

У „Делезу” сматрају да уредба није испунила циљ због којег је уведена.

– За време њеног важења поскупљивали су артикли на које се она односи. То се десило јер је уредба ограничила само малопродајну маржу, а не и набавну цену производа. Произвођачи су несметано подизали цене својих производа ка малопродајном сектору што је аутоматски доводило и до раста малопродајних цена – рекли су у „Делезу”, додајући да могуће укидање уредбе не би требало да има већи утицај на малопродајне цене.

Они тврде да је на већини производа који су обухваћени уредбом малопродајна маржа, и пре него што је уредба ступила на снагу, била испод или на нивоу прописаног нивоа.

Када је уредба пре шест месеци донета покренула је велику полемику. Из владе су тада поручили да је ограничење трговачке зараде на 10 одсто неопходно како би се заштитио стандард грађана, исправиле неправилности на тржишту и спречила неконтролисана поскупљења. Из потрошачких организација такође су поздравили ограничење нереално велике зараде трговаца на основним животним намирницама. Са друге стране, либерални економисти, али и трговци, истицали су да је реч о „насиљу над слободним тржиштем”. Исти аргументи потежу се и сада.

У Министарству пољопривреде и трговине кажу да је ова уредба увела ред у промету робе, да је од превасходног значаја за стандард потрошача и да је стабилизовала цене, а да при том тржишне слободе нису угрожене.

– Министарство ће и у будуће, као што је то радило и до сада, увек у граници својих овлашћења, у случају да само тржиште није у ситуацији да успостави економски оправдану равнотежу, интервенисати на основу својих законских овлашћења како би отклонило тржишне аномалије и заштитило пре свега најугроженије слојеве становништва – рекао је Владимир Матовић, државни секретар у Министарству трговине и пољопривреде, додајући да су тржишни инспектори у протеклих шест месеци спровели 10.018 контрола трговачких маржи.

Вера Вида, председница Центра потрошача Србије сматра да Уредба о ограничењу маржи на животне намирнице јесте дала резултате.

– Утицала је на појефтињења неких производа и била је потребна како би се спречили поремећаји на тржишту. То нам говори и да су наши трговци често зарађивали више него они у иностранству, јер нигде марже на основне животне намирнице нису више од десет одсто, колико је то ова уредба прописала. Међутим, и даље треба мотрити на цене, јер прете нова поскупљења и положај потрошача би могао да буде додатно угрожен – истакла је Вера Вида.

Влада Србије је крајем децембра прошле године уредбом ограничила трговачку маржу за основне животне намирнице на десет процената и то за брашно тип 500, шећер, уље, свеже месо, слатководну рибу, млеко и јогурт. Осим максимирања маржи, уредбом су дефинисани и повраћај робе и рокови плаћања.

----------------------------------------------

Министарство мотри на поскупљења

Министарство пољопривреде и трговине детаљно анализира недавна поскупљења, како би се утврдили фактори који су довели до њих, кажу у овој институцији. Државни секретар Владимир Матовић наводи да је у протеклом периоду појевтинио шећер чије су цене, у односу на почетак године, снижене између седам и 8,26 одсто, а тенденцију снижења имају и цене брашна и то за око 13 одсто. Уље је поскупело и то од 2,47 до 11,74 одсто у јуну у односу на цене са почетка године. Расле су и цене свињског меса и то од 23,77 до 29,78 одсто, јунећег од 8,45 до 17,64 процената, а пилећег у распону од 17,74 до 26,13 одсто.

– Повећана је и цена одређеног броја производа виших степена прераде која може бити последица промене курса динара у односу на евро у случају већег учешћа увозних компоненти, док у случају производње засноване на домаћим компонентама економског оправдања за повећање цена нема – каже Матовић.