Uredba prolazi cene ostale visoke

Uredba Vlade Srbije kojom su krajem prošle godine ograničene trgovačke marže za osnovne životne namirnice prestaje da važi poslednjeg dana juna, međutim iz resornog ministarstva još nema informacija da li će ova odluka biti produžena.

Trgovci kažu da, čak i u slučaju da ne bude produženo njeno važenje, nikakvih poskupljenja po tom osnovu neće biti. Jer, uredba je ograničila samo zaradu trgovaca, ali nije uticala na to kako proizvođači formiraju svoju nabavnu cenu. I za vreme trajanja uredbe poskupeli su, na primer, ulje i meso na koje se takođe odnosi ograničenje povećanja trgovačke zarade.

U „Delezu” smatraju da uredba nije ispunila cilj zbog kojeg je uvedena.

– Za vreme njenog važenja poskupljivali su artikli na koje se ona odnosi. To se desilo jer je uredba ograničila samo maloprodajnu maržu, a ne i nabavnu cenu proizvoda. Proizvođači su nesmetano podizali cene svojih proizvoda ka maloprodajnom sektoru što je automatski dovodilo i do rasta maloprodajnih cena – rekli su u „Delezu”, dodajući da moguće ukidanje uredbe ne bi trebalo da ima veći uticaj na maloprodajne cene.

Oni tvrde da je na većini proizvoda koji su obuhvaćeni uredbom maloprodajna marža, i pre nego što je uredba stupila na snagu, bila ispod ili na nivou propisanog nivoa.

Kada je uredba pre šest meseci doneta pokrenula je veliku polemiku. Iz vlade su tada poručili da je ograničenje trgovačke zarade na 10 odsto neophodno kako bi se zaštitio standard građana, ispravile nepravilnosti na tržištu i sprečila nekontrolisana poskupljenja. Iz potrošačkih organizacija takođe su pozdravili ograničenje nerealno velike zarade trgovaca na osnovnim životnim namirnicama. Sa druge strane, liberalni ekonomisti, ali i trgovci, isticali su da je reč o „nasilju nad slobodnim tržištem”. Isti argumenti potežu se i sada.

U Ministarstvu poljoprivrede i trgovine kažu da je ova uredba uvela red u prometu robe, da je od prevashodnog značaja za standard potrošača i da je stabilizovala cene, a da pri tom tržišne slobode nisu ugrožene.

– Ministarstvo će i u buduće, kao što je to radilo i do sada, uvek u granici svojih ovlašćenja, u slučaju da samo tržište nije u situaciji da uspostavi ekonomski opravdanu ravnotežu, intervenisati na osnovu svojih zakonskih ovlašćenja kako bi otklonilo tržišne anomalije i zaštitilo pre svega najugroženije slojeve stanovništva – rekao je Vladimir Matović, državni sekretar u Ministarstvu trgovine i poljoprivrede, dodajući da su tržišni inspektori u proteklih šest meseci sproveli 10.018 kontrola trgovačkih marži.

Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije smatra da Uredba o ograničenju marži na životne namirnice jeste dala rezultate.

– Uticala je na pojeftinjenja nekih proizvoda i bila je potrebna kako bi se sprečili poremećaji na tržištu. To nam govori i da su naši trgovci često zarađivali više nego oni u inostranstvu, jer nigde marže na osnovne životne namirnice nisu više od deset odsto, koliko je to ova uredba propisala. Međutim, i dalje treba motriti na cene, jer prete nova poskupljenja i položaj potrošača bi mogao da bude dodatno ugrožen – istakla je Vera Vida.

Vlada Srbije je krajem decembra prošle godine uredbom ograničila trgovačku maržu za osnovne životne namirnice na deset procenata i to za brašno tip 500, šećer, ulje, sveže meso, slatkovodnu ribu, mleko i jogurt. Osim maksimiranja marži, uredbom su definisani i povraćaj robe i rokovi plaćanja.

----------------------------------------------

Ministarstvo motri na poskupljenja

Ministarstvo poljoprivrede i trgovine detaljno analizira nedavna poskupljenja, kako bi se utvrdili faktori koji su doveli do njih, kažu u ovoj instituciji. Državni sekretar Vladimir Matović navodi da je u proteklom periodu pojevtinio šećer čije su cene, u odnosu na početak godine, snižene između sedam i 8,26 odsto, a tendenciju sniženja imaju i cene brašna i to za oko 13 odsto. Ulje je poskupelo i to od 2,47 do 11,74 odsto u junu u odnosu na cene sa početka godine. Rasle su i cene svinjskog mesa i to od 23,77 do 29,78 odsto, junećeg od 8,45 do 17,64 procenata, a pilećeg u rasponu od 17,74 do 26,13 odsto.

– Povećana je i cena određenog broja proizvoda viših stepena prerade koja može biti posledica promene kursa dinara u odnosu na evro u slučaju većeg učešća uvoznih komponenti, dok u slučaju proizvodnje zasnovane na domaćim komponentama ekonomskog opravdanja za povećanje cena nema – kaže Matović.