Очај и нада Раје Јовановић

Крушевац. – Пре девет година неписмена и болесна Раја Јовановић пристала је да комшији Мирославу Ивановићу остави у наследство кућу и плац у центру Крушевца, а да заузврат добије лепу реч и негу. Није прошло много времена а испоставило се да је уместо на уговор о доживотном издржавању ставила свој рукознак на уговор о продаји куће, па је после првих неспоразума избачена на улицу.

Уточиште је пронашла код пријатеља у селу Глободер, на десетак километара од Крушевца. Кренула је потом у мукотрпно доказивање истине на суду. Драма жене која данас има 88 лета, нашла се пре три године на ступцима "Политике" под насловом "Раја чека правду". После шест година доказивања да је преварена, Раја је недавно дочекала пуцање прве карике у ланцу којим је окована "продаја" њене куће.

– Заклела сам се на суду у своје очи, јер порода нисам имала, да никада не бих продала кућу. То ми је завет од покојног мужа Десимира. У селу ме сада лепо негују и лече, али морам живети док се не вратим у своју кућу, па макар одмах умрла – каже Раја.

Превид министарства финансија

Иако је Веће Општинског суда у Крушевцу, којем је председавала судија Верица Арсић, још 2. јула 2002. године одбило тужбени захтев за поништај уговора и исељење Мирослава Ивановића, Министарство финансија Републике Србије огласило је ништавним своје решење (бр. 464–08–46555/98–05) о одобрењу промета непокретности – куће од 122 квадрата на 3,17 ари плаца у Душановој 9 у Крушевцу, која је у Катастарској служби Крушевца већ уписана на име купца. У образложењу одлуке се каже да је захтев за одобрење промета непокретности потписао само Ивановићев адвокат Милутин Костић у име купца, да недостаје захтев продавца и да на приложеном уговору и у Општинском суду овереном уговору (ов. бр. 3014/98) уопште нема потписа (рукознака) продавца, то јест Раје Јовановић. Ивановић је Министарству доставио и уверење Општине Крушевац да није заинтересована за куповину непокретности, коју, иначе, није тражила Раја Јовановић.

Уз напомену да "пуномоћник није доставио пуномоћје ни једне од уговорних страна", у новом решењу Министарства финансија се још наводи да је оспорено решење о одобрењу промета непокретности било донето на основу захтева неовлашћеног лица, а не од Раје Јовановић.

Чекајући повратак својој кући, Раја је у међувремену дочекала да буде оглашена кривом због клевете и увреде по тужби "купца" Мирослава Ивановића. Она је несуђеног неговатеља, према пресуди судије Љиљане Миљковић, оклеветала у тужби против Ивановића и у казивању своје муке новинарима. Обавезана је да Ивановићу исплати 10.000 динара за претрпљену патњу, да му на име судских трошкова плати још 28.000 и за судску таксу 5.000 динара.

Нестали списи и тужба против државе

Раја Јовановић је недавно поднела тужбу против Републике Србије пред Првим општинским судом у Београду, описујући свој очај и пробуђену наду. Прво рочиште је заказано за 26. фебруар. Раја у тужби тврди да је претрпела штету коју су у континуитету проузроковали државни органи. Прва грешка државних органа настала је 5. октобра 1998. године, када је ставила потпис на папир, верујући да ће од Мирослава и његове супруге Варадинке добити негу а заузврат им оставити кућу и плац. Уговор је тада оверио судски приправник не читајући његов садржај иако га је закон, пошто је у питању неписмено лице, на то обавезивао. Ивановићи су потом без потписа "продавца" поднели захтев Одељењу за урбанизам СО Крушевац и добили потврду да Општина није заинтересована за куповину (бр. 464–208/VIII). Онда је уследио и шок из Пореске управе Крушевац. Раја Јовановић није поднела пријаву ради утврђивања пореза на промет апсолутних права, али је на њено име, као продавца, стигао рачун-решење (413–6/1113/98). Доставницу уместо ње неовлашћено потписује извесна Гордана Ивановић, чиме продаја остаје и даље тајна за Рају. У каснијем спору, на захтев Општинског суда Пореској управи да достави примерак уговора, из ове државне установе одговарају да уговора нема. Међутим, у кривичном поступку који је покренула Раја Јовановић против Ивановића за фалсификат, истражном судији је достављен непотписан (без рукознака) примерак уговора који се налазио код Пореске управе, а оверен је од Општинског суда.

Иста судбина је и са примерком уговора о продаји који је требало да се чува у Служби за катастар непокретности. Директор ове службе Петар Трајковски могао је само да обавести истражног судију да уговор на основу којег је кућа укњижена "није пронађен и да нису у могућности да га суду доставе" (допис бр. 952–156/04 од 8. 5. 2004).

Заступници Раје Јовановић тражили су и налаз вештака графолошке струке. Како је Општински суд неке налазе оспоравао, ангажована су четири вештака. Ни један није могао да потврди да сви рукознаци потичу од једне особе.

Зато је 13. маја 2005. уследила пријава за кривично дело фалсификата против Мирослава Ивановића, о којој још нема одлуке. Чека се и на решење предлога за понављање поступка предмета П. бр. 2828/02, у коме је одбијен захтев Јовановићеве за поништај уговора. У тужби против државе наводи се да "поступајући судија Верица Арсић више од две и по године не доноси одлуку по захтеву за обнову поступка упркос наведеним чињеницама и новим доказима".