Читајте декларације на флашираним водама

У чему се тачно разликују флаширане минералне воде, којих на тржишту има неколико десетина? Шта откривају њихове декларације и зашто је важно читати их, истраживао је „Потрошач” у овом броју.

На етикете би најпре требало обратити пажњу због састава који се разликује од једне до друге врсте минералне воде, али и због рока трајања који флаширане воде имају, саветују стручњаци.
Мр Драгана Јовановић, специјалиста хигијене на Институту за заштиту здравља Србије „Др Милан Јовановић Батут”, каже да са здравственог аспекта, сваки произвођач мора пре почетка производње да има извештај о извршеним физичко-хемијским, радиолошким и микробиолошким испитивањима као и, на основу тих анализа, оцену здравствене исправности.

– Природна минерална вода, такође, може да се ставља у промет само у оригиналном паковању са декларацијом на којој је истакнут, између општих карактеристика, и садржај минерала на један литар воде, назив извора и име овлашћене институције која је спровела испитивање. Институт за заштиту здравља Србије као овлашћена институција обавља оцену и проверу здравствене исправности и квалитета природних минералних вода већине произвођача у Србији – објаснила је мр Драгана Јовановић додајући да се природне минералне воде према концентрацији минерала могу поделити на бикарбонатне, сулфатне, хлоридне, калцијумове, магнезијумове, гвожђевите, јодне ...

– Негазиране минералне воде са предоминацијом бикарбонатног јона (HCO3-) своје дејство испољавају на секрецију и мотилитет желуца и жучне кесе, тако што смањују киселост желудачног сока и повећавају стварање и излучивање жучи. Због ове особине препоручују се особама са хроничним гастритисом, улкусном болешћу, поремећајима покретљивости и пражњења жучне кесе и особама са одстрањеном жучном кесом. Описана дејства најјаче су изражена код натријум-бикарбонатне минералне воде, али се ове воде због веће концентрације натријума, који задржава воду и смањује излучивање течности из организма, не препоручују особама са повишеним крвним притиском. Код особа и са овим здравственим проблемом бољи ефекат би оствариле калцијумско-магнезијумско-бикарбонатне минералне воде, које делују диуретично, односно на излучивање течности – навела је Драгана Јовановић.

Што се газиране минералне воде тиче, са истим садржајем минерала могу имати супротан ефекат на лучење желудачне киселине, те их је најбоље пити у току оброка.

– За протективно дејство на кардиоваскуларни систем одговоран је магнезијум, као и међусобни однос овог минерала и калцијума. Због природне компетиције, најповољнији однос калцијума и магнезијума је 2:1. Уколико је један од ова два минерала присутан у већој концентрацији спречава апсорпцију другог – каже наша саговорница.

Уколико у природној минералној води доминирају јони сулфата и магнезијума оне делују на људски организам убрзавајући пражњење цревног садржаја, те се препоручују особама са хроничном опстипацијом (затвором).

– Такође се препоручују и особама са обољењима јетре и жучне кесе, оболелима од шећерне болести и гојазнима, јер ова врста воде одређеним физиолошким механизмима подстиче покретљивост и пражњење жучне кесе, стимулише лучење панкреаса, а такође може при дужој употреби и уз одговарајући дијететски режим смањити садржај масти у организму – рекли су у „Батуту”.

Осим на минерални састав, пажњу би требало обратити и на такозвану суву материју. Стручњаци објашњавају да се у минералним водама налазе различите концентрације елемената растворених у облику соли, а њихов суви остатак, изражен у милиграмима добија се испаравањем једног литра воде на 180 степени Целзијуса. Према количини тог сувог остатка, минералне воде се деле у слабе (до 500 мг/л), високо минералне (између 500 и 1.500 мг/л) и богато минералне (више од 1.500 мг/л).
Препорука нутрициониста, када је реч о онима који свакодневно пију флаширану воду, је да их повремено мењају.

– Не би ваљало да фаворизују ниједну. Због састава би ваљало да једно време пију једну, онда другу, па трећу и тако укруг. Ни газиране воде не треба пити сваког дана, јер су сличне другим газираним пићима. Садрже угљен-диоксид и нису добре за свакодневну употребу. Не препоручују се деци и трудницама, али повремено могу да помогну онима који имају недовољно киселине у желуцу или уносе тешку храну – саветују нутриционисти.

Стефан Деспотовић, Ивана Албуновић

САЗНАЈЕМО - Ускоро велика контрола квалитета

Веома брзо у Србији би требало да буде спроведена велика контрола квалитета флашираних вода, сазнајемо у Националној организацији потрошача Србије (НОПС).

– Преговарамо са Министарством здравља о заједничкој контроли и мислим да ће то бити за двадесетак дана. Флаширане воде су постале уносан бизнис, све више се купују и зато је потребна велика контрола квалитета. Акција ће се састојати из узимања узорака са изворишта, из пунионица, односно погона, као и из вода која се већ налазе у продаји – наводи Горан Паповић, председник НОПС-а.

Проблем је у томе, додаје он, што према важећим прописима произвођачи сносе одговорност за квалитет флаширане воде само 12 сати после пуњења.

– Управо због тога ће морати ригорозно да се контролишу трговци, односно то како се флаширана вода складишти и чува. Јер сви знамо да није реткост да је дистрибутери држе сатима на сунцу. То је неусловно чување и лоше утиче на квалитет и исправност течности. Због тога је неопходно контролисати цео ланац – каже Паповић.

Мали водич за куповину

1. Проверите датум производње и до када је треба попити, јер флаширана вода има рок трајања

2. Прочитајте састав јер се воде међусобно разликују и уколико их пијете свакодневно, мењајте их, саветују нутриционисти

3. Обратите пажњу и на амбалажу. Увек је најбоље стакло, али се ПЕТ амбалажа одомаћила, квалитетна је и без проблема чува воду око годину дана.