У Културном додатку у суботу читајте:

ТЕМА БРОЈА: Култура Срба у Дубровнику од 1790-2010
О благу ризнице, архива и библиотеке српске православне цркве Светог Благовештења, које се први пут може видети на изложби у Архиву Србије у Београду, говоре:

Др Мирослав Перишић, директор Архива Србије - Историја је опасна ако се не разуме

Српска православна општина је формално основана 1790. Ондашња црквена администрација била је на високом нивоу. О томе сведоче матичне књиге, пописи становништва, преписке које се односе на изградњу православних цркава у Дубровнику, оснивање школа за децу православне вероисповести, документа о делатности добротворних, просветних и културних друштава... Неговала се писана и штампана реч. У Дубровнику је постојала Српска дубровачка штампарија. Документа у која сам имао увид сведоче да је у Дубровнику постојао слој богатих српских породица и да су те породице имале свест о трајању и свест о потреби улагања у опште добро. Бројна завештања и заветни дарови говоре о томе. За мене је најзубудљивије било откриће оригинала рукописа књижевних дела Ива Војновића, Марка Мурата, Светозара Ћоровића, који се такође могу видети на овој изложби....

Горан Спаић, парох Благовештенске цркве у Дубровнику - Српски камен у дубровачком мозаику

Наша заједница у Дубровнику није никад била велика бројем чланова, али је, поготово у 19. веку, била ексклузивна јер су њени чланови били материјално, а пре свега културно и интелектуално, дубровачки прваци, било да су били писци, трговци, занатлије, који су пуно од свога иметка и материјалног и духовног улагали у просперитет заједнице и цркве. Упркос тешким моментима данас је српска православна општина у потпуности или у одређеној мери позитивно интегрисана, пре свега у културном и духовном смислу у ширу дубровачку целину, има добре односе са институцијама града, са културним институцијама, са католичком црквом и са осталим верским мањинама које делују у граду Дубровнику, пре свега са исламском и јеврејском заједницом. Данас се у институционалном смислу не осећамо запостављенима него имамо своје место и свој простор, онај који нам је дат и онај за који смо се изборили својим радом...

Влахо Богишић, директор Лексикографског завода у Загребу - Спектакуларан обрт

Дубровник и српска заједница у Дубровнику често су били камен спотицања у хрватско-српским културно-историјским разговорима, а овако постављена изложба показује велике промене у тим тумачењима. Сада је изашло на видело колико је та заједница у реалној историјској размери била важна и моћна по материјалној култури и по духовним садржајима. Мислим да се уопште први пут види та аутентичност малог броја српских православних породица у модерном Дубровнику које су у сарадњи са већинском заједницом и јавним управама које никад нису биле српске у том раздобљу, успеле да остваре нарочите вредности, супериорне у односу на средине у којима су у том историјском периоду Срби били већина, па и у односу на саму Србију...
Пишу Весна Рогановић и Гордана Поповић

21.ВЕК - Приватне ракете и Тесла на продају

Први пут у историји свемирских истраживања, приватна компанија SpaceX успешно је досегла Интернационалну свемирску станицу, споственом приватном летилицом Falcon 9. Власник компаније и главни дизајнер овог подухвата је Елон Маск, власник компаније Tesla Motors, која производи култни аутомобил на електрични погон, налик на муњевита возила из научно-фантастичних филмова. Овај визионар тврди да је Tesla Motors у ствари General Motors 21. века...
Пише Станко Црнобрња

НОВИ СТРИП АЛБУМ КУЛТНОГ СЦЕНАРИСТЕ НИЛА ГЕЈМЕНА - Увек је крај света за неког
Пише Весна Перић

ИЗА МАСКЕ - Седам смртних грехова глуме
Пише Небојша Брадић

ДРУГИ ДЕО ОКРУГЛОГ СТОЛА УНИВЕРЗИТЕТ У ТРАНЗИЦИЈИ

*Да ли Стратегија образовања води ка приватизацији факултета?
*Да ли држава треба да финансира приватне факултете и како?
*Треба ли стратегија образовања да се бави сци-листама?
*Да ли ће песници и планетарни истраживачи бити на цени 2030?
Припремиле Весна Рогановић и Сандра Гуцијан

АВЕНИЈА АМЕРИКА - Штети ли вишак памети
Америчке дискусије о високом образовању и инфлацији диплома
Пише Милан Мишић