Српски стандард, а статистика европска

Како живи просечан грађанин Србије? Судећи према последњим подацима европске статистике не тако лоше. Њихов извештај показује да купујемо готово најјефтинију храну на Старом континенту. Ипак, такви подаци нам готово ништа не значе уколико не узмемо у обзир и другу страну медаље – да су нам плате најмање.

Наиме, последњи извештај Евростата, европског статистичког завода, показује да је храна у Србији јефтинија него у земљама Европске уније, односно да је просечан ниво цена прехрамбених производа у Србији  току 2011. године био на 71,50 одсто просечних цена у ЕУ. И док су охрабрени таквим подацима овдашњи произвођачи и трговци нашли аргументе за одбрану својих ценовника, из потрошачких организација подсећају на други део извештаја Евростата. Он показује да су грађани Србије прошле године имали три пута нижи стандард од просека Европске уније.

Па како би онда био леп живот са европском платом и српским ценама, рекло би се на прву лопту. Али, није баш тако, закључиће свако ко прочита цео извештај Евростата, односно ко погледа цене других, непрехрамбених производа. Јер, цене обуће, одеће и електронских уређаја у Србији су изнад просека ЕУ и више него у већини земаља региона и многих богатијих земаља као што су Француска и Италија, показују исти подаци.

Све то заправо значи да, у просеку, три пута мање зарађујемо од Европљана, а храна нам је тек тридесетак одсто јефтинија. Примања су нам знатно мања, а технику и гардеробу плаћамо скупље. Зашто је то тако?

Економиста Александар Стевановић сматра да за више цене гардеробе и технике него у земљама Европске уније можемо захвалити „картелизацији увоза и непостојању довољне конкуренције у тој области”.

– Осим тога, ту су и царине које још имамо, као и транспортни трошкови. Мада, треба бити искрен па признати да разлика у ценама гардеробе и технике између нас и земаља ЕУ није више толико драстична као пре неколико година. Пад стандарда је и увознике и трговце натерао да снизе марже – објаснио је Стевановић, додавши да се слична анализа може правити и када је о ценама хране реч.

– Храна коју купујемо углавном је домаћег порекла, нема царина, нити високих транспортних трошкова, па нема разлога да буде скупља. Међутим, како наша пољопривреда није довољно ефикасна и продуктивна, не би ме изненадило да то почне да се мења и да наше цене хране почну да се приближавају европским – закључује Стевановић.

У потрошачким организацијама сматрају да је извештај Евростата неупотребљив уколико се у обзир не узме расподела кућног буџета у Србији. Како истичу у Националној организацији потрошача Србије, ако просечна српска породица за храну потроши 40 одсто месечног буџета, док се у развијеним земљама та сума креће између 10 и 15 процената, мало ко може да каже да је храна у Србији јефтина. Због тога у овом удружењу податке по којима купујемо најјефтинију храну у Европи сматрају, ни мање ни више, чистом провокацијом.

– Ти подаци Евростата су само једна страна приче. Ништа не вреде без поређења просечних плата. А реалност је потпуно другачија. Осим тога, и подаци да домаћинство потроши 40 одсто буџета на храну нису потпуно тачни јер важи само за оне који зарађују просечну плату од неких 40.000 динара. А сви знамо да је најчешћа плата у Србији око 30.000 динара. Да не причамо о онима који раде за 20.000 динара – објашњава Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

На питање – како се као купац осећа када чује да су у Србији цене хране готово најниже у Европи, одговара као и пре годину дана када је видео извештај Евростата:

– То ми вређа достојанство. И мени и сваком другом купцу. За наше прилике, храна у Србији је прескупа – каже Паповић.

Ипак, треба бити искрен, па рећи да су, према подацима Евростата, у  Србији убедљиво најјефтинији струја, гас и друга горива, са индексом цена од 48 одсто европског просека, што је тек благи раст у односу на 2010. годину. И пороци су у Србији знатно јефтинији него у земљама Европске уније. У Србији су цене алкохолних пића и цигарета на 53 одсто европског просека, док је у 2010. години то било 49 одсто. По том показатељу, Србија је скупља једино од Македоније и Албаније.