Објавили би извештаје, али не морају

Нада да ће после управо одржаних избора јавност коначно сазнати ко су највећи финансијери странака у Србији, јер је закон партије први пут експлицитно обавезао да наведу имена највећих донатора у предизборној кампањи, судећи према реакцијама странака, очигледно нема основа. Упркос томе што све анализе указују на то да су странке у кампањи потрошиле више пара него што признају, партијски представници и даље остају при том да нису изашли из законских оквира.

Милош Радуловић, директор Демократске странке Србије, истиче да су у овој странци спремни да објаве извештај и о прикупљеним и о утрошеним средствима за кампању, чим добију допис РИК-а. Иако је, како каже, према Закону, највећи дозвољени прилог који странка може да добије од појединца, физичког лица, 320.000 динара, на рачун ове странке није "легла" ниједна уплата у овом износу.

– Највећи прилог једног физичког лица је 290.000 динара – каже Радуловић, али не жели да пре објављивања извештаја открије од кога је ова донација стигла: "Реч је о једном од оснивача странке, који је увек имао посебан однос према партији. Он је финансирао странку и током деведесетих година."

Радуловић, такође, не жели засад да открије ни ко стоји иза, како каже, једине донација од 600.000 динара која је на рачун ДСС-а стигла од неког правног лица.

У Демократској странци јуче нисмо успели да добијемо никог ко би нам саопштио став странке о овом питању.

У Либерално-демократској партији кажу да још никакав допис из Републичке изборне комисије нису добили, али наглашавају да су досад увек радили све по закону, те да ће тако да буде и убудуће.

– Нема никаквих проблема ако треба да објавимо тај извештај. Ми смо се увек залагали за транспарентност – каже Марко Караџић, члан Председништва ЛДП-а.

Коментаришући податке организације Транспарентност Србија, који показују да су најјаче странке у Србији морале да потроше барем два или три пута више новца него што су пријавиле да су потрошиле у кампањи, Караџић истиче да се то сигурно не односи на ЛДП, јер су, како каже, они пријавили тачно онолико колико су потрошили.

Он додаје и да коалиција окупљена око ЛДП-а у кампањи није добијала велике прилоге од физичких лица.

– Све донације и ко их је дао наведене су у извештају, пошто према Закону анонимне донације нису дозвољене – каже Караџић, додајући да, с обзиром на то да нема извештај пред собом, не може да каже и колики је био износ највеће донације. Он наглашава и да нису имали донације правних лица.

Сузана Грубјешић, члан Председништва Г17 плус, каже да у ову странку још није стигао допис РИК-а.

– Могуће је да ће да стигне већ данас и, ако стигнемо, веома ћемо радо да објавимо наш извештај у овонедељном "Службеном гласнику". Зашто да не – каже Грубјешић.

Драган Тодоровић, председник Извршног одбора Српске радикалне странке, каже да ће радикали да ураде "све што је у складу са законом", али истиче да је "запањен ко све ради у РИК-у", да је "невероватно да чланови РИК-а излазе у јавност са таквим изјавама" и да се баве нечим што није у опису њиховог посла.

– Не помаже ту ни позивање на интересовање јавности, јер то су аргументи који могу да служе у кафани – каже Тодоровић, а на питање да ли то значи да радикали неће објавити извештај о трошковима пре законског рока од 90 дана, одговара да није то рекао, већ да ће да ураде све што је прописано законом.

Он истиче и да радикали нису добили ниједан прилог, било од физичког, било од правног лица. Кампању су, како каже, финансирали средствима која су добили из републичког буџета. Како је, међутим, већи део тих пара стигао тек после окончаних избора, радикали су, према Тодоровићевим речима, пре избора подигли два кредита код "Банке Интеза", у којој, иначе, СРС има отворен рачун.

-----------------------------------------------------------

Како то раде у свету

Финансирање политичких активности неминовно је, свуда у свету, повезано са бројним скандалима. Како се наводи у "Осврту на Закон о финансирању политичких партија", који се може наћи на сајту Министарства финансија Србије, највећи политички скандали с краја 20. и почетка 21. века имали су за позадину злоупотребу финансијских ресурса, односно корупцију у финансирању политичких партија и високих партијских функционера.

Лоши резултати демохришћана у Италији умногоме су последица оптужби за финансијске везе са мафијом. Акција "Чисте руке" у Италији открила је да је седам високих функционера, укључујући и бившег министра који је после тога извршио самоубиство, прекршило прописе о финансирању политичких партија. До сада, 1.500 политичара, укључујући два бивша председника владе, и бизнисмена притворено је и оптужено. Шест министара и четири председника највећих политичких партија Италије дали су оставке.

У Немачкој, након афере "Флик" утврђено је да је било више од 1.800 кршења закона у којима су учествовале велике партије и многе од највећих компанија у Немачкој.

У Канади је, током лета 2003. године, атмосфера била посебно загрејана услед скандала у коме је откривено да су, у циљу прикупљања средстава за политички рад, плаћане услуге адвертајзинга, наводно за промовисање националног јединства, по уговорима које је склопила фирма блиска либералној партији, која је потом дала велику донацију партији у износу од 300.000 долара.

-----------------------------------------------------------

РИК о извештајима сутра

Уз ограду да није упознат са тиме да је Републичка изборна комисија уопште слала странкама дописе са препоруком да саме објаве своје извештаје о трошковима у кампањи, које су претходно проследиле РИК-у, Миодраг Петровић, портпарол РИК-а, није могао да одговори на питање због чега ово тело одмах не објави страначке извештаје.

Он додаје да ће о овом проблему највероватније бити речи на седници РИК-а у петак, када би могло да се расправља о томе да ли су поменути извештаји јавни документи и да ли ли би РИК њиховим објављивањем можда прекршио неки закон о избору народних посланика или Закон о финансирању странака.