Objavili bi izveštaje, ali ne moraju

Nada da će posle upravo održanih izbora javnost konačno saznati ko su najveći finansijeri stranaka u Srbiji, jer je zakon partije prvi put eksplicitno obavezao da navedu imena najvećih donatora u predizbornoj kampanji, sudeći prema reakcijama stranaka, očigledno nema osnova. Uprkos tome što sve analize ukazuju na to da su stranke u kampanji potrošile više para nego što priznaju, partijski predstavnici i dalje ostaju pri tom da nisu izašli iz zakonskih okvira.

Miloš Radulović, direktor Demokratske stranke Srbije, ističe da su u ovoj stranci spremni da objave izveštaj i o prikupljenim i o utrošenim sredstvima za kampanju, čim dobiju dopis RIK-a. Iako je, kako kaže, prema Zakonu, najveći dozvoljeni prilog koji stranka može da dobije od pojedinca, fizičkog lica, 320.000 dinara, na račun ove stranke nije "legla" nijedna uplata u ovom iznosu.

– Najveći prilog jednog fizičkog lica je 290.000 dinara – kaže Radulović, ali ne želi da pre objavljivanja izveštaja otkrije od koga je ova donacija stigla: "Reč je o jednom od osnivača stranke, koji je uvek imao poseban odnos prema partiji. On je finansirao stranku i tokom devedesetih godina."

Radulović, takođe, ne želi zasad da otkrije ni ko stoji iza, kako kaže, jedine donacija od 600.000 dinara koja je na račun DSS-a stigla od nekog pravnog lica.

U Demokratskoj stranci juče nismo uspeli da dobijemo nikog ko bi nam saopštio stav stranke o ovom pitanju.

U Liberalno-demokratskoj partiji kažu da još nikakav dopis iz Republičke izborne komisije nisu dobili, ali naglašavaju da su dosad uvek radili sve po zakonu, te da će tako da bude i ubuduće.

– Nema nikakvih problema ako treba da objavimo taj izveštaj. Mi smo se uvek zalagali za transparentnost – kaže Marko Karadžić, član Predsedništva LDP-a.

Komentarišući podatke organizacije Transparentnost Srbija, koji pokazuju da su najjače stranke u Srbiji morale da potroše barem dva ili tri puta više novca nego što su prijavile da su potrošile u kampanji, Karadžić ističe da se to sigurno ne odnosi na LDP, jer su, kako kaže, oni prijavili tačno onoliko koliko su potrošili.

On dodaje i da koalicija okupljena oko LDP-a u kampanji nije dobijala velike priloge od fizičkih lica.

– Sve donacije i ko ih je dao navedene su u izveštaju, pošto prema Zakonu anonimne donacije nisu dozvoljene – kaže Karadžić, dodajući da, s obzirom na to da nema izveštaj pred sobom, ne može da kaže i koliki je bio iznos najveće donacije. On naglašava i da nisu imali donacije pravnih lica.

Suzana Grubješić, član Predsedništva G17 plus, kaže da u ovu stranku još nije stigao dopis RIK-a.

– Moguće je da će da stigne već danas i, ako stignemo, veoma ćemo rado da objavimo naš izveštaj u ovonedeljnom "Službenom glasniku". Zašto da ne – kaže Grubješić.

Dragan Todorović, predsednik Izvršnog odbora Srpske radikalne stranke, kaže da će radikali da urade "sve što je u skladu sa zakonom", ali ističe da je "zapanjen ko sve radi u RIK-u", da je "neverovatno da članovi RIK-a izlaze u javnost sa takvim izjavama" i da se bave nečim što nije u opisu njihovog posla.

– Ne pomaže tu ni pozivanje na interesovanje javnosti, jer to su argumenti koji mogu da služe u kafani – kaže Todorović, a na pitanje da li to znači da radikali neće objaviti izveštaj o troškovima pre zakonskog roka od 90 dana, odgovara da nije to rekao, već da će da urade sve što je propisano zakonom.

On ističe i da radikali nisu dobili nijedan prilog, bilo od fizičkog, bilo od pravnog lica. Kampanju su, kako kaže, finansirali sredstvima koja su dobili iz republičkog budžeta. Kako je, međutim, veći deo tih para stigao tek posle okončanih izbora, radikali su, prema Todorovićevim rečima, pre izbora podigli dva kredita kod "Banke Inteza", u kojoj, inače, SRS ima otvoren račun.

-----------------------------------------------------------

Kako to rade u svetu

Finansiranje političkih aktivnosti neminovno je, svuda u svetu, povezano sa brojnim skandalima. Kako se navodi u "Osvrtu na Zakon o finansiranju političkih partija", koji se može naći na sajtu Ministarstva finansija Srbije, najveći politički skandali s kraja 20. i početka 21. veka imali su za pozadinu zloupotrebu finansijskih resursa, odnosno korupciju u finansiranju političkih partija i visokih partijskih funkcionera.

Loši rezultati demohrišćana u Italiji umnogome su posledica optužbi za finansijske veze sa mafijom. Akcija "Čiste ruke" u Italiji otkrila je da je sedam visokih funkcionera, uključujući i bivšeg ministra koji je posle toga izvršio samoubistvo, prekršilo propise o finansiranju političkih partija. Do sada, 1.500 političara, uključujući dva bivša predsednika vlade, i biznismena pritvoreno je i optuženo. Šest ministara i četiri predsednika najvećih političkih partija Italije dali su ostavke.

U Nemačkoj, nakon afere "Flik" utvrđeno je da je bilo više od 1.800 kršenja zakona u kojima su učestvovale velike partije i mnoge od najvećih kompanija u Nemačkoj.

U Kanadi je, tokom leta 2003. godine, atmosfera bila posebno zagrejana usled skandala u kome je otkriveno da su, u cilju prikupljanja sredstava za politički rad, plaćane usluge advertajzinga, navodno za promovisanje nacionalnog jedinstva, po ugovorima koje je sklopila firma bliska liberalnoj partiji, koja je potom dala veliku donaciju partiji u iznosu od 300.000 dolara.

-----------------------------------------------------------

RIK o izveštajima sutra

Uz ogradu da nije upoznat sa time da je Republička izborna komisija uopšte slala strankama dopise sa preporukom da same objave svoje izveštaje o troškovima u kampanji, koje su prethodno prosledile RIK-u, Miodrag Petrović, portparol RIK-a, nije mogao da odgovori na pitanje zbog čega ovo telo odmah ne objavi stranačke izveštaje.

On dodaje da će o ovom problemu najverovatnije biti reči na sednici RIK-a u petak, kada bi moglo da se raspravlja o tome da li su pomenuti izveštaji javni dokumenti i da li li bi RIK njihovim objavljivanjem možda prekršio neki zakon o izboru narodnih poslanika ili Zakon o finansiranju stranaka.