Санџак није у Босни Херцеговини

Обједињавање исламских заједница у Србији, започето прошле године, уместо на једном, наставља се на два колосека. Само два дана пошто је Врховни сабор изабрао београдског муфтију Хамдију Јусуфспахића за реис-ул-улему Исламске заједнице Србије, из Новог Пазара је стигао контраодговор. Заменик председника Мешихата ИЗ Санџака Мевлуд Дудић поручио је да ће у првој половини марта бити званично проглашено обједињене Исламске заједнице у Србији чиме ће се осујетити "покушај Јусуфспахића да створи паралелну верску заједницу".

– Очекујемо долазак више стотина имама из 150 џамија из Санџака, 70 из Прешевске долине, Војводине, односно целе Србије, изузев београдске џамије и џемата у Малом Зворнику – рекао је Дудић.

Он је додао да ће том скупу присуствовати и реис-ул-улема из Сарајева Мустафа Церић.

Београдски имам Мухамед Јусуфспахић за најављени скуп муслимана у Новом Пазару за "Политику" каже: "Муамер Зукорлић заправо оснива исламску заједницу Бошњака која свој центар има у Сарајеву. А, колико знам, Санџак се не налази у Босни и Херцеговини. Не желимо да у Србији имамо исламску заједницу чија је глава у Сарајеву. Србија и Босна и Херцеговина су независне државе и заслужују да имају, свака своју, исламску заједницу".

Јусуфспахић подсећа да је принцип да се исламске заједнице формирају на нивоу међународно признатих држава. Зато се инсистирало да Закон о црквама и верским заједницама под једним именом региструје Исламску заједницу у Србији укључујући све њене организационе нивое.

– На нама је да се изборимо да је Ријасет ИЗС врховни орган и то је један дуг процес. Имамо одборе ИЗС у Санџаку који су уз нас. Такође, једна од две исламске заједнице за Прешево, Бујановац и Медвеђу подржава оснивање Ријасета. За то што радимо имамо и шеријатску оправданост. Не наслеђујемо ми традиционалност БиХ, већ Исламске заједнице Србије која је својевремено унела легитимност у заједничку ИЗ Југославије. Ускоро ће бити 140 година откако је ислам признат као религија у Србији – истиче београдски имам.

Секретар Мешихата у Београду ефендија Елдин Ашћерић је за Танјуг изјавио да је Србија своју исламску заједницу имала 10 година пре Босне и Херцеговине. Он је напоменуо да су још 18. маја 1868. године кнез Михаило Обреновић и Државни савет Кнежевине Србије донели указ о признању ислама као законите религије, а потом је, како је рекао, уследила меншура (овлашћење) шеих-ул-ислама из Истанбула.

Оријенталиста Раде Божовић сматра да је оснивање Ријасета Исламске заједнице Србије и именовање муфтије Хамдије Јусуфспахића за вршиоца дужности реис-ул улеме добра одлука и да не означава поделу међу муслиманима у региону. Он је агенцији Бета рекао да то што је основан Ријасет Исламске заједнице у Србији не значи поделу, јер, како је навео, муслимани су увек солидарни и живе у уверењу да су браћа где год да се налазили и ком год Ријасету припадали. "Без обзира на званично институционализовање и хијерархију и без обзира на различиту политику Мешихата и Ријасета, муслиман је увек солидаран са сваким муслиманом без обзира на то у ком је крају света", казао је Божовић.

Оснивање Ријасета ИЗС није баш благонаклоно дочекано у Исламској заједници Босне и Херцеговини. Генерални секретар Ријасета ИЗ у БиХ Мухамед Салкић каже  да Исламска заједница у Србији има право на своје самостално организовање, али да то организовање подразумева консензус свих организацијских јединица на подручју Србије, Санџака, Војводине, Београда и Прешевске долине. "На овакав начин проглашења Ријасета Исламске заједнице Србије, испада као да је то прогласио самостално или једнострано џемат у Београду или једна породица", рекао је Салкић и додао да су у Босни и Херцеговини изненађени "једностраним формирањем ИЗ Србије, под лажним плаштом да је за целу Србију. Међутим, та организација представља само џемат муслимана у Београду.

Мухамед Јусуфспахић упозорава на деструктивно деловање Исламске заједнице Босне и Херцеговине у Словенији, али и у Новом Пазару под чијим је утицајем Муамер Зукорлић позвао муслимане да прошле године бојкотују референдум за устав Србије. У Словенији су сменили муфтију, тако да сада постоје две паралелне исламске заједнице.