Вашингтон прети, Москва одговара

Одбор за међународне односе америчког Сената усвојио је у уторак предлог такозваног Закона Магницког, по којем би појединим руским званичницима могао да буде забрањен улазак у САД, па чак и блокирани имовина и банкарски рачуни. Закон би, како се наводи, био примењен на све државне чиновнике уплетене у кршење људских права у највећој држави на свету. Такође, сенатори су затражили да се списак оваквих понуди јавности на увид. Да ли ће поменути закон ступити на снагу зависиће од става администрације председника Барака Обаме.

Подсетимо, Сергеј Леонидович Магницки (37), московски адвокат запослен у Инвестиционом фонду „Ермитаж капитал”, преминуо је 16. новембра 2009, у затвору. Према службеном лекарском извештају, узрок смрти је отказивање рада срца. Савет за људска права, који делује под окриљем председника Руске федерације, саопштио је, међутим, да је несрећни адвокат умро – од батина.

Магницки се иза решетака нашао 2008, под оптужбом за утају пореза и превару у износу од 230 милиона долара. Како наводе поједине руске невладине организације, „пресудило” му је то што је пристао да истражитељима открије целу мрежу корупције која спаја поједине банкаре, запослене у пореској служби и неке високе државне чиновнике.

Не треба ни сумњати да су амерички сенатори били свесни да ће изгласавање „Закона Магницког” додатно оптеретити односе између њихове земље и Русије. Политика „ресетовања” коју су у протеклим годинама пропагирали председник Обама и његов доскорашњи руски партнер Дмитриј Медведев, до сада није дала жељене резултате. Добар део одговорности за то свакако иде на душу управо оних структура власти које се нису препознале у мировној иницијативи двојице председника. Једнако у САД, као и у Русији. Како изгледа, те исте структуре се и данас воде неким својим, не баш увек државним интересима.

Као што се и очекивало, реакција из Москве била је брза. Заменик министра иностраних послова РФ Сергеј Рјабков назвао је одлуку америчких сенатора – контрапродуктивном, и најавио оштар и не обавезно симетричан одговор. Вјачеслав Никонов, депутат државне Думе, предлаже да Русија направи свој списак непожељних америчких државних службеника, заснован на својевременим немилим догађајима у чувеној америчкој казнионици „Гвантанамо”, или приликом хапшења и пресуде руском трговцу оружјем Виктору Буту.

„Морамо да створимо услове да овај закон не буде усвојен. У противном, немамо много избора него да одговоримо истом мером”, јасан је Никонов.

Како подсећају руски медији, у државној Думи се већ годину дана „крчка” закон који носи званичан назив: „О мерама деловања према лицима умешаним у нарушавање права грађана РФ који се налазе у иностранству”. У суштини, овај закон се ни по чему не разликује од онога који су предложили амерички сенатори.

Оно што посебно иритира Москву јесте чињеница да је Магницки, иако осуђен за многомилионске преваре, у САД добио ореол „борца за људска права”. Мада су његову насилну смрт својевремено осудили и актуелни председник Владимир Путин и садашњи премијер Дмитриј Медведев, чињеница да ни после трогодишње истраге нису пронађени кривци, пружа много адута америчкој страни у критици стања људских права у Русији.

У настојању да мало „спусти лопту”, америчка администрација је у предложени „Закон Магницког” унела две измене. Прва се односи на став по којем је тај закон уперен искључиво против Русије и ни против било које друге државе. Његово важење, по новој верзији, поприма принципијелни карактер, простирући се на државне службенике свих земаља за које се утврди да су умешани у кршење људских права.

Другом изменом спречава се јавно објављивање списка руских чиновника уплетених у смрт Магницког, као и других који су на било који начин „одговорни за нерасветљена убиства и друге покушаје кршења људских права”. Опет, не само у Русији.

Уколико овим интервенцијама не буду задовољни и у Вашингтону и у Москви, односи две земље могли би се наћи на новој низбрдици, претећи да призову атмосферу из времена, такозваног хладног рата. А у таквој ситуацији људска права, на обе стране, била би само додатно угрожена.