Између "штита" и "квартета"

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Немци су имали иницијативу у рукама, али очигледно нису најсрећније искористили предност домаћег терена. Американци су диктирали темпо – усред Берлина.

Реч Кондолизе Рајс била је најгласнија током кратког боравка у немачкој престоници и кад је реч о фамозном антиракетном "штиту" и кад се радило о "квартету", формацији која би требало да подстакне нови мировни процес на увек врелом Блиском истоку.

Оживљавање одавно, пуне четири године, залеђеног "квартета" (САД, Русија, Европска унија, Уједињене нације), а минуле среде у Берлину је био други сусрет његових актера, јесте неспорно важан дипломатски поен за Немачку на почетку председничког мандата у европској фамилији који је, стицајем прилика, пао у политички незахвално време, са крајње неизвесним изгледима на успех: уставна блокада, коју би Меркелова да пробије, председнички избори у Француској, који хладе покретачку снагу немачко-француског "мотора", и, коначно, косовска квадратура круга.

Немачке амбиције

У двострукој улози, домаћина и предводника европског тима у "квартету", Немци су ушли с великим амбицијама у још једно расплитање надасве компликованог израелско-палестинског чвора. О томе говори чињеница да је Ангела Меркел недавно прокрстарила – њено досад најдуже службено одсуство из Берлина – по ужареном песку Блиског истока.

Њихова полазна позиција била је да се у нове израелско-палестинске преговоре уђе без великих условљавања, ако се изузме онај о неизоставном признавању Израела као државе са палестинске стране.

Списак условљавања испао је, после берлинског већања у "квартету", знатно дужи и у њему су, не само политички аналитичари, него и читачи интернет-издања немачких медија, чија хитра реаговања представљају све занимљивије политичко штиво, препознали доминантан "Кондолизин рукопис".

Неки од њих су с нескривеним гневом реаговали на сатеривање Франка Валтера Штајнмајера "у ћошак". Њима је мала вајда била чињеница, са којом баратају немачки медији, да се то, практично, догодило и његовом искуснијем и политички "жилавијем" колеги, руском шефу дипломатије: Сергеј Лавров није, говоре немачке информације, успео да у листу тих условљавања уђе и уклањање израелских санкција Палестинцима.

Кондолиза Рајс је била и на конференцији за новинаре изричита: не може се преговарати ако једна страна (палестинска) одбија да призна егзистенцију друге стране (израелске државе), без одустајања од насиља (при чему се искључиво мисли на оно које долази са палестинске стране, иако они ревносни читачи интернет-новина протурају податак да су у деведесет одсто случајева жртве управо Палестинци), нема преговора.

Руси били обавештени

Квартет је, у сваком случају, решен да ургентно подстакне и снажно подржи оживљавање мировног процеса, охрабрен чињеницом да то наилази на уочљиву подршку у арапском свету. Због тога је, као гест посебне симболике, одлучено да следећи састанак "квартета" буде у једној од арапских земаља, при чему је Саудијска Арабија била засута похвалама због успешног организовања помиритељског сусрета завађене палестинске браће у Меки.

Немачки шеф дипломатије није очигледно добро прошао ни са критичним опаскама на рачун америчке исхитрене одлуке о размештању радарских и ракетних система у Чешкој и Пољској која је изазвала оштре реакције званичне Москве.

Штајнмајер је пре берлинског сусрета са Рајсовом у једном новинском интервјуу констатовао да је пре те одлуке о размештању ракета, у оквиру фамозног антиракетног "штита", тако близу руске границе, требало разговарати са Русима. Добио је, за те критичке опаске, аплауз једног броја његових земљака.

На тај "шлагворт" Рајсова је у Берлину реаговала жустро. Отпоздравила је јетко и самоуверено Русима да дижу галаму без разлога ("десет ракета не представљају никакву опасност за Русију", уз опаску да оне, уосталом, нису уперене против Руса него опасности која долази из Ирана). И "отворила очи" Немцима: није тачно, рекла је, да Москва није информисана о америчким намерама. Учињено је то више пута и у разним приликама, у чему је, тврди, и сама учествовала.